Прослава Светог Николаја и Материце у Бризбејну

Прослава Светог Николаја и Материце у Бризбејну
Прослава Светог Николаја и Материце у Бризбејну
Прослава Светог Николаја и Материце у Бризбејну
Прослава Светог Николаја и Материце у Бризбејну

У недељу, 28. децембра 2014. године, поред српски народни празник Материце, свечано је прослављен Свети Николај Мирликијски Чудотворац. Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Николе у Вајколу.

Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Велибор Бојижић, старешина овога храма, Милан Пајкановић из Бања Луке, и Миодраг Перић из Сиднеја, као и јереј Никола Стефанов и протођакон Миограг Томић.

На крају свете архијерејске Литургије Епископ је освештао славско знамење и пререзао славски колач. Овогодишњи домаћини су били Игор Радовановић са својом породицом а по старом обичају четвртину колача преузео је домаћин за следећу годину, Стефан Шећерковић. Затим је Епископ сабрао око себе сву децу и одржао им беседу о Материцама. Пошто смо били обогаћени присуством три попадије, протиницама Споменком Бојижић и Миладом Перић, као и попадијом Наталијом Стефанов, Владика је између осталога објаснио да се на руском језику попадија зове „матушка”, што значи „мала мајка”, и да их за празник Материца требамо символично везати.

Сви присутни су почашћени и угошћени онако како доликује домаћинској слави. Председник Црквеног одбора г. Филип Петровић, као и месни парох отац Никола.

Епископ се поново обратио свима присутнима храбрећи и тешећи парохијане који су протерани из своје светиње. Посебна радост присутнима била је беседа оца Арсенија, сабрата манастира Острог.

Ово је веш седма година да парохијани Светог Николаја из Јужног Бризбејна славе свога светитеља ван своје парохије. Још од 2008. године покушавају да реше питање њихове одузете цркве, која уздише под теретом расколничког бремена. Тај терет наметнут је онима који ништа друго нису желели осим да се моле Богу у њиховом храму, без да им служе рашчињени свештеници и да их заводе самозване владике. За то ево већ прилично дуго водимо борбу не да узмемо туђе већ да нам се врати наша црква, наша светиња, у Волчер улици у Бризбејну.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска