Прослава Светог Прокопија у Рајевом Селу
Жупања, Бошњаци, Посавски Подгајци... и ево нас напокон у
Рајевом Селу. Као слепа улица, село уз саму леву обалу, смештено у завијутку
Саве, крајња је тачка Хрватске према БиХ. Како је настало име овога села?
Постоји народно предање по којој су пребези из Босне, "раја", стигли
овде и основали Рајино, односно Рајево Село. Лепа прича, премда непроверена, но
можда је онај ко је те досељенике на обалу Саве пред њима стварно ускликнуо:
Овде ћу направити рај од села! И ето нам Рајева Села. И док нам се историја
чини мало магловитом и нестварном, садашњост је врло јасна и стварна - данас у
Рајевом Селу живи 1.407 становника, а њих трећина су Православни Срби и старија
генерација. Дакле, имамо једно старо село. Већина мештана релативно је ниског
образовног статуса, а ни економски им просперитет није баш нешто посебно. Мање
од 50 посто становника остварује право на пензију, а чак 22 посто нема никаквих
редовних прихода. То је сурова чињеница. А некад није било тако. Рајево Село,
које је предњачило у односу на осталих девет села Цвелферије, данас је на самом
зачељу. Још увек чекају водоводну
мрежу, коју имају сва села дреновачке општине, па су по том питању Рајевчани с правом незадовољни. И
јавна расвета тек је деломично у функцији. Остала села дреновачке општине
добила су чак и мртвачнице, а рајевачка је, кажу им у Општини, у плану.
Највећи проблем има српска мањина - њима нажалост ни асфалтну цесту не желе да доведу. Постоји српски крај у Рајевом селу. Ту се налази црква Светог Прокопија, великомученика.
Управо 21.јула Срби су у овом селу прославили своју храмовну и црквену славу.
Свету литургију у истоименом храму служили су протојереј-ставрофор Душан Колунџић, парох у пензији из Бијелог Брда и парох Рајева села и целе Цвелферије протојереј ПредрагАзап из Винковаца.
Литургији су присуствовали верници из Гуње, Дреноваца и Врбање, из суседних места који чине ову парохију.
Кум овогодишње славе био је Марко Јањић с супругом Тамаром.
Они су припремили обележја српске славе, славски колач и жито, што су присутни свештеници благословили.
Прота П.Азап
