Прослава Светог Романа у Ђунису

Свако ко је могао да на дан славе дође у манастир Светог Романа, и хтео да своју душу окрепи, био је благословен. Тако је одувек било кроз векове, тако ће уз Божје допуштење бити и у вековима испред нас. Негде између 9. и 10. века, Свети преподобни Роман, ученик Светих Кирила и Методија, као пустиножитељ се подвизавао у молитви, посту и бдењу у питомој долини Мојсињске Горе. Ту се и упокојио. Врло брзо његов гроб се прочуо као место чудесних исцељења и верни народ је над њим сазидао цркву. По речима Преосвећеног Владике нишког Иринеја, мошти светитеља никада нису откопане јер је Цркви и народу било довољно то да се над гробом дешавају чуда. Многи болесни, а међу њима понајвише оних од најтежих душевних болести, после боравка код гроба и читања молитви, враћају се кући исцељени. А они здрави увек оду јачи и смиренији.

Овог 2009. лета Господњег, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Иринеј служио је бденије уочи празника, заједно са свештенством и монаштвом, у цркви препуној народа. И порта је била пуна. Многи присутни долазе сваке године, сви се радују да буду на овом светом месту; сви једни друге поздрављају, чују се благослови, пуно искрених жеља да свима добро буде. И кроз  ноћ тихо одзвања молитва - Свети Романе моли Бога за нас.

Дан славе, када се Свети преподобни Роман представио Господу, освануо је сунчан. Од најранијег јутра народ је пристизао у порту у колони. Свету Архијерејску Литургију је служио наш Преосвећени Епископ нишки Иринеј са свештенством и монаштвом, међу којима су били: протојереј - ставрофор Лука Новаковић  старешина Храма Светог Саве у Београду, протојереј - ставрофор Љуба Петровић, игуман манастира Зочиште протосинђел  отац Стефан, игуман манастира Суково отац Серафим, игуман манастира Јована Богослова - Поганова отац Мардарије, игуман манастира Наупара и манастира Свети Роман отац Дамаскин, протојереји и ђакони, уз умилно појање хора Свети Кнез Лазар из Лазарице крушевачке.

После богоугодне беседе, испуњене мудрим поукама и најлепшим жељама за свако добро свог народа, Преосвећени Владика је позвао народ у Литију. И сви су у најбољем реду опходили храм и саслушали читање Јеванђеља. А онда је код звоника, чију је градњу помогао књаз Милош, и у коме су у давна времена у просторији са решеткама на прозорима, које и данас постоје, боравили болесни и ту уз пост и молитве очекивали исцељење, пререзан је славски колач. Ове године колачари су били запослени у Рехабилитационом центру у Рибарској Бањи и показали су се као изванредни домаћини славе.

Народ је до касно у ноћ улазио у цркву да се у капели која се налази на јужној страни, поклони светитељу за кога је Свети Николај Жички рекао - овај Божји човек био је ангелоподобни.

С. Николић, Црквена општина Крушевац