Прослава Светог Саве у Вуковару
Живот православних Срба у Вуковару помиње се у 16. веку, а према подацима из 1733. парохија вуковарска датира с почетка 17 века. У Вуковару постоје два храма: Саборни храм посвећен преносу моштију светог оца Николаја подигнут 1737. и храм преподобне матере Параскеве на Доброј Води подигнут 1811. године. Постоје три капеле: Васкрсења (Станић) на православном гробљу, светог Прокопија у насељу Трешња (Пауновћ) и маузолеј угледне вуковарске породице Пауновић. Оба храма су током историје више пута уништавани и обнављани.
Након васпостављања Eпархије осечкопољске и барањске, избором Његовог Преосвештенства г. Лукијана за епископа почиње ново поглавље историје православне Цркве у Вуковару. Препознавши потребу благочестивог народа, као добри пастир епископ Лукијан 1996. године доноси одлуку да храм Преподобне матере Параскеве, који је до тада био филијални саборни храм, постане парохијски. Оснивањем две парохије постављени су темељи за евхаристијски и молитвени препород православних у Вуковару.
За време последњег рата оба храма била су оштећена, шта више, Саборни храм био је миниран и скоро потпуно уништен. Данас, трудом вуковарских пароха и епископа Лукијана, прилозима благочествог народа, храм преподобне матере Параскеве обновљен је и опремљен потребним инвентаром, а уз помоћ Владе Републике Хрватске са којом је потписан уговор Саборни храм очекује своје коначно васкрсење, да засја својим старим сјајем и својим звонима поново позива верне на литургијско сабрање.
У обе парохијске цркве редовно се служи и приноси бескрвна жртва „од свих за све“. На вуковарском радију „Дунав“ редовно се емитује емисија „Реч православља“. При парохијама делују Вуковарско српско певачко друштво „Јавор“ и певачко друштво „Преподобна мати Параскева“. У граду не недостаје ни културне делатности. У другој парохији одржава се културна и духовна манифестација „Бранкови дани у Вуковару“ - сећање на песника Бранка Радичевића, СКД „Просвјета“ пододбор Вуковар у сарадњи са парохијама и певачким друштвима организује божићне концерте, светосавске академије, смотре фолкора, књижевне вечери, изложбе и разне трибине. Све ово сведочи о томе да православни Срби у Вуковару, поред разних проблема који их муче, нису заборавили своју свету Цркву и свој идентитет. Наравно, ситуација није идеална и кад бисмо хтели могли бисмо да кажемо и понешто contra овога, али проблеме ћемо за сада оставити по страни.
Посебна част и радост за грађане Вуковара била је овогодишња прослава Светог Саве. Због досадашњих проблема око налажења одговарајућег простора, уназад неколико година свечана академија и прослава одржаване су у биоскопској сали у Борову Насељу, које номинално припада граду Вуковару, а ове године по први пут централна епархијска прослава и академија одржана је у самом граду Вуковару, у згради Хрватског дома. На самом почетку присутнима се обратио домаћин епископ Лукијан који је благословио светосавско саборовање речима да је Христос наш Пут, Истина и Живот и да је то пут Светога Саве. У програму су учествовали чланови ансамбла народних игара СКД „Просвјета“, ВСПД „Јавор“ и свештенички хор Епархије осечкопољске и барањске. Светосавску беседу одржао је новорукоположени ђакон г. Радован Арсеновић из Трпиње. Он је у беседи нагласио да друштвени програм Светог Саве подразумева да се не може изаћи у сусрет другоме док се не уреди своја кућа. „Зато он прво удара темеље свим областима стваралачког и друштвеног живота свога народа: књижевности, култури, просвети, праву, медицини, а потом и дипломатији, која се на крају његовог живота ставља на располагање и другим народима. Такав Светитељ није затворен у свој свет и у национални круг, већ је један од највећих путника наше историје, увек радо и приман у страним земљама, код најразличитијих верских и државних поглавара тога доба. Нема ксенофобије код Светог Саве, али ни комплекса мање вредности. Он пред свет излази са својом националном посебношћу и тражи за њу право на равноправно постојање међу другима. Свети Сава поставља чврсти камен темељац моралном уздизању српскога народа, јер вера је прва и последња реч хришћанства.“
Овогодишњој прослави присуствовали су Генерални конзул Републике Србије у Вуковару г. Живорад Симић, заменик жупана вуковарско-сремског г. Ђорђе Ћурчић, заменик жупана осјечко-барањског г. Јован Јелић, председник Заједничког већа општина г. Драган Црногорац, градоначелник Вуковара г. Жељко Сабо, заменик градоначелника г. Дејан Дракулић, председник Самосталне демократске српске странке г. Војислав Станимировић, председик Наше странке г. Јован Ајдуковић, председник Нове српске странке г. Светислав Лађаревић, начелници српских општина и други представници друштвеног и политичког живота са простора који обухвата Епархија осечкопољска и барањска. Сала Хрватског дома у Вуковару била је премала да прими све који су својим присуством желели да узму учешћа у академији и прослави Светог Саве, првог српског архиепископа, просветитеља и учитеља. Целокупан програм и атмосфера у свечаној сали одисали су светосавским духом и показали да нас Свети Сава као учитељ пута који води у живот изнова просвећује и препорађа Духом Светим. На нама је да се и даље трудимо да будемо достојни да се назовемо потомцима Светог Саве и светородне лозе Немањића, да се са сваке прославе чује глас: „Радуј се, оче Саво богомудри!“
Ђакон Вукашин Цветојевић
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
