Прослава Васкрса у Сантјаго де Чилеу

Прослава Васкрса у Сантјаго де Чилеу
Прослава Васкрса у Сантјаго де Чилеу
Прослава Васкрса у Сантјаго де Чилеу
Прослава Васкрса у Сантјаго де Чилеу

Ове године парохија Светог Николаја Жичког прославила је Васкрс у ванредним околностима. После увођења полицијског часа ради спречавања ширења корона вируса, као и препоруке чилеанских власти да се избегавају већа окупљања у затвореним просторима, све цркве и молитвена места у Сантјаго де Чилеу су престала са радом, укључујући и цркву Рођења Пресвете Богородице Антиохијског патријархата, у којој су се, све до сада, одвијале све богослужбене и културне активности парохије.

Због ових ванредних околности јереј Душан Михајловић, старешина парохије, био је принуђен да богослужења Великог поста, укључујући и најважнији празник целог православног света - Васкрс, служи у своме дому. С обзиром на то да је полицијски час у Чилеу сваке ноћи од 22 до 5 часова ујутру, није било могуће да се служи Васкршње повечерје, јутрење и часови, већ је Васкршња Литургија одслужена у недељу ујутру, у 10 часова. Међутим, то никако није утицало на васкршње расположење парохијана, нити умањило велику духовну радост коју су сви осећали. Једино што је помрачивало такво, светло-радосно расположење, било је сазнање да многа наша православна браћа и сестре у Христу по целоме свету нису били у могућности да учествују на богослужењима и празновању овог најсветијег дана у нашем православном календару.

Пре самог празника јереј Душан је послао свим парохијанима Васкршње посланице Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија, а за руске парохијане још и посланице Његове Светости Патријарха сверуског Кирила, као и новопостављеног Епископа аргентинског и јужноамеричког Леонида.

Током своје проповеди, јереј Душан се осврнуо на дубоко богословско значење уводних речи Јеванђеља од Јована које се увек чита на Васкрс. Он је рекао да у Светом писму само два текста почињу са речима:“У почетку...“, а то су: прва глава Мојсијевог Постања („У почетку створи Бог небо и земљу...“), и ово Јеванђеље од Јована („ У почетку беше Реч...“). У време када је писао своје Јеванђеље Апостол и Јеванђелиста Јован, православни хришћани су већ годинама читали три Јеванђеља од Матеја, Марка и Луке, који су подробно описали догађаје из земаљског живота ваплоћеног Сина Божијег Исуса Христа. Стога је Свети Јован Богослов одлучио да већу пажњу обрати на Божанску суштину Спаситеља, као и да својим сведочењем и аргументима предупреди све будуће јереси Арија и осталих, који ће уследити у вековима који долазе, а која се тичу Божанске природе Исуса Христа. То такође објашњава чињеницу да је његово Јеванђеље најтеже за разумевање, то јест, оно је пре свега писано за оне православне хришћане који су већ довољно узрасли у вери. На крају, о.Душан је скренуо пажњу својим верницима да иако изгледа да је најтежи део наших духовних подвига управо иза нас, слободно се може рећи да је, у ствари, управо супротно; наиме, за већину нас много је лакше пратити инструкције Цркве у вези појачаног поста и молитве током Великог поста, бројати дане и недеље у ишчекивању Васкршњег празника, него сва та, духовна великопосна достигнућа, сачувати и чак повећавати у данима које следе, када скоро да нема никаквих ограничења у јелу и пићу, а молитва се, уобичајено, своди на најмању меру.