Прослава Ваведења у манастиру Шудикова

Празник Ваведења Пресвете Богородице, храмовна слава манастира Шудиково, прослављен је у уторак 4. децембра литургијским сабрањем, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Епископу Јоаникију у Светој Литургији саслуживало је више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће великог броја монаштва и вјерног народа, сабраног из свих крајева Црне Горе. Литургијском бесједом обратио се Његово Преосвештенство говорећи о Ваведењу Пресвете Богородице којкао о једним од дванаест великих хришћанских празника.

Прије самог празника Увођења Свете Богородице у храм започиње Божићни пост, који представља добру припрему за  тако велики и важан догађај какав је учешће у радости Рођења Богомладенца Исуса Христа, казао је Преосвећени Владика, подсјећајући на важност поста и молитве у животу православног хришћанина.

“...Кад бисмо знали духовно да постимо, драга браћо и сестре, онда међу нама не би било свађа, мржње, пакости, оговарања, злопамћења и других лоших дјела и лоших порива који трују наш живот, трују наше душе, наше савјести, наше мисли, те од тога, на жалост, трпимо тешке последице у овом животу. Ако бисмо постили и тјелесно и духовно. онда бисмо ушли у суштину наше свете вјере, у њену дубину, садржину, љепоту, у њену светост и богатство које она даје. Света Црква је установила постове у току године, и, свакако, да они имају дубоки смисао. Пост није одрицање или, боље да кажемо, пост је мало одрицање, а велико добијање“, истакао је Епископ будимљанско-никшићки.

Честитајући празник Ваведења Пресвете Богородице сабраном народу, а храмовну славу сестринству свете обитељи манастира Шудиково, Епископ је истакао да се догађај Ваведења Свете Богородице у јерусалимски Храм догодио по Божијем промислу, а вољом њених преподобних родитеља Јоакима и Ане, који су се, из захвалности Богу што их је обдарио плодом утробе њихове у поодмаклим годинама, завјетовали да ће, ако добију пород, дијете дати у Храм.

“У том дару Божијем они су видјели нарочито и посебно дејство Божије, те је Марија, као трогодишње дијете уведена у Храм да би сама постала храмом Божијим, обитавалиштем Божијим, јер је Господ Њу припремао да постане обиталиште Његово, да се Сами Бог Логос, Творац неба и земље, ради нас и ради нашег спасења, силом Духа Светог, настани у Њеној пречистој дјевичанској утроби, да дође Господ у овај свијет као савршени Бог и савршени човјек, истинити Бог и истинити човјек, да бисмо преко Његове људске природе сви ми били спасени, сав род људски и сав свијет преко Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа“.

“Њу је Бог тако припремао, и Она се за то велико дјело на које је била призвана, управо припремала молитвом и постом. Говори се о томе како је Пресвета Богородица узвишенија од анђела и од арханђела, иако су анђели небеске силе, а Она је била људско биће као и свако од нас, али због тога што је Она Мати нашег Спаситеља, Мати Божија, она и јесте узвишенија и славнија од свих небеских сила и свих светих. Зато се Њој увијек топло и посебно обраћамо, а тако треба и да буде - да се прво молимо Богу, а онда, истовремено, да се обраћамо Пресветој Матери Божијој, брзој помоћници, јер је та молитва угодна Богу. Нарочито је угодна Богу када прослављамо Пресвету Богородицу, јер ће нас Син Божији за то прослављање Његове Матере све изобилно наградити. И Она има ту благодат, ту слободу да нам помаже увијек, да нас кријепи, спасава и упућује на прави, истинити пут Божији, да нас уздиже изнад наших слабости, да нам даје снаге да идемо путем Божијим, да носимо свој крст, да живимо достојно Бога и достојно човјека“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Преосвећени Епископ је уз саслужење свештенства, а у присуству бројних вјерника, одслужио полугодишњи помен монахињи Агнији, игуманији обновљене шудиковске светиње.

У славу великог празника и храмовне славе освештан је и преломљен славски колач, а приређена је и пригодна трпеза љубави. Домаћини овогодишњег сабрања у Шудикови били су Јован Малевић, Миливоје Дубак, Мијаиле и Саво Секулић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка