Прослава Видовдана на Крфу и помен над Плавом гробницом
На молбу Његовог Преосвештенства, викара српског Патријарха Г. Павла, Епископа хвостанског г. Атанасија, Његово високопреосвештенство Митрополит Крфа г. Нектариос је благословио да се потомци славних јунака из Првог светског рата након 93 године поново саберу у цркви Св. Спиридона, у граду Крфу, како би се молитвено сетили њихових бесмртних дела љубави и жртве.
Група ученика 35. класе Војне гимназије, заједно са својим вероучитељем ђаконом Јованом Бабићем, архимандритом Стефаном Хиландарцем, доскорашњим Протом Свете Горе, јеромонахом Никодимом, јерођаконом Доситејем Хиландарцем, поручником Негованом Иванковићем и братским грчким народом, присуствовала свечаној видовданској Литургији. Грчки и српски свештеници и ђакони су служили наизменично узносећи јектеније на оба језика. Тик уз олтар су положене мошти Св. Спиридона чудотворца. Стасити младићи својим појањем задивили су присутни грчки народ. Следећи примеру Св. Кнеза Лазара и јунака његове војске и они су се причестили вечним Даровима живота и на тај начин се усмерили ка Небеском царству. Након Литургије је поново загрмело ''Тамо далеко'' под сводовима цркве, и баш као оног пролећа 1916. године, на лицима старијих Грка су потекле сузе јер су их најмлађи српски војници подсетили на песму наших официра који су зацељивали ране на овом медитеранском острву.
Видо, лице трагедије и невиђене наде једног малог балканског народа. Предвођени архимандритом Стефаном, други служитељи, официри, подофицири и гимназијалци одслужише парастос свим јунацима од Косовске битке преко Првог светског рата па до данашњих дана. Држећи свеће у рукама, наши момци нису могли сакрити велико узбуђење и душе и тела док су појали ''Вјечнаја памјат'' над костима бораца. Они су у овим јунацима тражили подршку и ослонац за свој будући пут јер желе да, као своји преци, буду оличење части, достојанства и јунаштва који су темељ постојања српске војске.
Зауставили су се над ''Плавом гробницом'' како би се малим поменом и на овом светилишту подсетили славе Српске војске. Загледани у таласе Јонског мора, погледом су тражили знаке који би на неки начин упућивали на то да под њима лежи затрпано у морском муљу на хиљаде и хиљаде српских костију. Ученик Немања Мирковић се речима песме ''Плава гробница'' опростио у име свих са овим српским светилиштем.
Ученици Војне гимназије су посетили и музеј Српска кућа у граду Крф где су допунили знања о Првом светском рату и на тај начин употпунили оно што су на часовима историје учили. Зауставили су се поред хотела ''Бела Венеција'' где су 1916. године били смештени Краљ и високо војно и државно руководство избегле српске државе. Потом су дошли до места у луци Гувија где су се намучени војници искрцавали на Острво. Поклонили су се код спомен плоче која и данас путнике намернике подсећа на овај догађај.
Ако бисмо спомен места страдања наше војске и народа повезали и од њих начинили Крст српског распињања, са великом одговорношћу и благодарношћу можемо да закључимо да је онај најбољи део нашег народног бића, младост и нада, подмладак српске војске, својим молитвама обасјао његов јужни крак на острву Крф.
ђакон Јован Бабић
