Прослава Видовдана у Гринзбари

Ој Косово, Косово, земљо моја вољена... Прелеп дан је освануо у Мелбурну, у недељу 27. јуна, 2010. У храму Светог Саве у Гринсборо на северу Мелбурна, служена је света литургија после које је служен помен свим војницима и војсковођама који су животе своје положили за веру православну и отаџбину српску на Косову и од Косова до данас. Свети храм је био препун старих и младих парохијана ове цркве.

Са воштаницама у рукама, сви присутни су се сећали Косовске битке која је тако важна у историји српскога народа. Неки су се молитвено сећали изгубљених сабораца из Другог светског рата, неки новијег отаџбинског рата, а сви заједно стања на Косову и Метохији и нових српских мученика у тој колевци Српства.

После молитве, сви су били позвани на традиционалну Видовданску Академију, коју су извела деца ове парохије. Овогодишњи програм је био богатији од предходних, јер осим рецитација и фолклора, обављен је и "школски час" са малишанима, као и песма "Ој Косово, Косово" из грла младих девојака и девојчица при цркви Светог Саве.

После интонирања српске и аустралијске химне, свештеник о. Владислав Шиповац је одржао кратку реч о значају Видовдана и Косовскога боја за српски народ, као и за нас у Аустралији, износећи да нам је преко потребно да се косовски етос пренесе и на млађе нараштаје. Као што су преци наши пребродили петовековно турско ропство сећајуци се косовске жртве, тако и ми у туђини морамо чинити. Прве рецитације су биле од најмлађих. Песму "Вера" је изговорила млада Мила Шиповац. Анастасија Дувњак је потом свима описала како "Српче мало" треба да буде, а сестра њезина, Андријана Дувњак је наставила ову мисао са песмом "Србин". Тамара Володер је говорила о православној "Вери нашој, вери славној" а Данијела Русић је дала кратко упозорење мајке Марка Краљевића из песме "Урош и Мрњавчевићи".

SDV_4424Две мале фолклорне групе су наступале, под будним оком новог и професионалног кореографа, Милке Вранеш, која је за кратко време користећи своје многогодишње искуство као педагог и кореограф, увела малишане у ред да коло српско одиграју. И све то са "живом" музиком, са младим хармоникашем, Александром Богдановићем.

Програм је настављен са рецитацијама младог Милана Андрејића са Змајевом песмом "Деда и унук" а сестре и родице Марици су заједно изговориле "Кнежеву Клетву", која важи данас као и пре више од 600 година.

На "школском часу" су браћа Коста и Илија Танасијевић са цурицама које су раније рецитовале, одговарали на питања о Видовдану које је о. Владислав постављао. Одговарали су основна питања са оценом 5, а највећи аплауз су баш они добили када су у глас сви рекли да је "Косово срце Србије".

Сестре Вукмировић, Катарина, Милица, Љубица и Бранислава су се показале као праве следбенице Светога Саве и Светога кнеза Лазара кроз своје рецитације и песме, а не само то. Када су биле у Отаџбини прошле године, обишле су место рођења својих родитеља, и стигле чак до Газиместана. Видевши пуст споменик српским јунацима окружен бодљикавом жицом, нису се уплашиле, него су паказале своју зрелост, знајући да је српски народ на Косову и Метохији угрожен.

Пред крај програма, мајке наше деце су рецитовале песму "Смрт Мајке Југовића" а за крај, остављено је нешто ново, то јест, песма "Ој Косово Косово".

После послужења, које је припремљено од руку КСС "Огњена Марија" на челу са сестром Милком Поповић, у миру се народ разишао, дивећи се програму деце ове парохије, али ипак тужни, мислећи о судбини српскога народа на Косову.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска