Прослављен имендан игумана манастира Косијерево
На празник Светог Арсенија Сремца, 10. новембра 2015. године, света Литургија је служена у манастиру Косијерево у Петровићима у Бањанима, древној светињи у којој су се, једно вријеме, чувале мошти Светог Арсенија, Архиепископа српског.
Литургијом је началствовао јереј Раденко Копривица, парох бањанско-рудински, а саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: протојереји Миодраг Тодоровић и Миливоје Јововић, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић), игуман Пивског манастира, Арсеније (Самарџић), игуман Косијерева, јереји Остоја Кнежевић и Радмило Чизмовић. У молитвеном сабрању учествовали су вјерници овог краја, Никшића и сусједне братске Херцеговине, од којих је један број приступио светом причешћу.
Преломљен је славски колач у славу Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, чије су свете мошти у овом манастиру боравиле од 1884. до 1920, а који је имендан оца Арсенија (Самарџића), игумана ове древне немањићке задужбине.
Бесједећи о Светом Арсенију, протојереј Миодраг Тодоровић је подсјетио да је он био сахрањен у цркви Светих апостола у Пећи, коју је он и подигао, јер га је Свети Сава, још за живота, одредио за свог насљедника.
„Данас су његове свете мошти у манастиру Ждребаонику. Кад су биле овдје у Косијереву народ је долазио на поклоњење, долази и данас у Бјелопавлиће, јер човјекова душа тражи храну, а кад не нађемо ону праву храну која ће нас нахранити, утолити глад и жеђ наше душе онда посежемо за квазихраном која убија нашу душу. Кад славимо свете Божје људе, ми славимо Бога јер је Он најљепши и најдивнији у Светима својим, хранимо, заправо, своју душу, а када хранимо своју душу онда ће дати Бог да то осјете и они око нас и да се тако благослов Господњи шири васељеном“.
„Ова света обитељ и игуман ове свете обитељи, отац Арсеније који данас слави свој имендан, свог духовног Оца Арсенија Сремца, овдје су као она бања Витезда у коју долазимо ми хроми, осакаћени да бисмо се у њеним водама исцијелили од свих немоћи. Долазимо опет, и опет и никада тих долазака није доста, јер смисао човјековог живота и највећа мјера нашег људског достојанства јесте светост. Отуда толика чежња, толика љубав према Светим Божјим људима и овдје, гдје је стопало Светог апостола Луке, гдје је остао благослов Светог Арсенија Косијеревца и свих светих, гдје су врата ове свете обитељи отворена, гдје су у капелици, поред овог храма, похрањене страдалничке кости наших очева, дједова који су пострадали од своје браће, чије су душе биле потамњене духом оног времена, духом идеологије која не види, не чује, не разумије за шта је човјек позван и призван“, казао је, између осталог, свештеник Тодоровић.
У славу Светог Арсенија Сремца заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
