Празник Светог Симеона Мироточивог у Лас Вегасу

У месопусну Недељу парохија Светог Симеона Мироточивог у Лас Вегасу (Невада) прославила је парохијску славу. Свету Литургију служио је Епископ западноамерички г. Максим уз саслужење протојереја-ставрофора Уроша Тодоровића, оца Аурела (румунског свештеника) и ђакона Озрена Тодоровића.

У Недељу месопусну слушамо Јеванђеље о страшном суду и делатној христоликој љубави као критеријуму Царства Божјег. У ове дане сви православни хришћани се припремају за најстрожији пост у коме не може бити славља ни гозбе, него се дани проводе у молитви, скрушености, покајању и најстрожем одрицању, колико ко може, од хране и пића.

Српска парохија у Лас Вегасу нема дугу историју и једна је од најмлађих парохија у Западноамеричкој епархији. Парохијски храм који је у изградњи већ сада је једна од најлеших грађевина у крају и сада се јасно види колико ће бити величанствен када буде коначно завршен. У том светом храму служиће се Литургија ”овог свијета као и онога”. 

За православни народ који живи у спољашњем бљеску Лас Вегаса веома је важно да схвате значај Симеона Мироточивога. Он је веома добро умео духовно да разликује духове света. Зато је управо од владара Стефана Немање и постао смерни и кротки монах Симеон и зато је и оставио и владарски престо, и сјај и блесак овоземаљски. Повукао се најпре у манастир Студеницу а затим своме сину, Светоме Сави, у Свету Гору. И његова света супруга Ана се замонашила, добила име Анастасија и у чистоти и честитости, подвигу и светости предала душу Богу у својој задужбини у Топлици. Прошле године навршило се девет стотина година од Немањиног рођења у Рибници, када је отворио своје телесне очи, да би касније отворио и своје духовне очи којима је сагледавао Лик Господа Христа и препознавао у Њему благо које остаје, које ни мољац, ни рђа не квари и које никакав овоземаљски крадљивац не може отуђити ни украсти. Свети Симеон био силан овоземаљски владар и за нашу тадашњу младу средњевековну државу најзаслужнији, јер је он родоначелник лозе Немањићâ. Но ипак, он је знао да ни држава, ни народ, ни било шта овоземаљско не може представљати право благо за човека, за срце његово уколико све то не буде везано за Личност Господа Христа, Њиме преображено и освећено, намењено спасењу у Христу. Онда све то добија свој смисао јер нам онда и овоземаљска отаџбина служи као припрема за живот у вечној Отаџбини, у Царству Божјем, јер нам онда и служење ближњима, служење народу, служење његовом добру, бива облик служења Самоме Господу, а не вредност по себи, циљ за себе.

Епископ Максим је свима зажелео да им ова слава, престони празник светог храма, буде на радост духовну и на спасење. Владика је пожелео да Господ удостоји све нас да што пре, у бољим приликама него што су данашње, када смо са свих страна притиснути и у невољама а којима и сами често својом недостојношћу и недоследношћу доприносимо, да у бољим, дакле, приликама дочекамо и да се заврши овај свети храм и да свечано прославимо и сваку његову славу али и освећење завршеног и украшеног храма Божјег у Лас Вегасу. Пожелео је месни епископ свима да им Господ даде љубави, ревности, спремности на жртву да се и даље труде и да, колико ко може, допринесу да се овај свети Храм што пре заврши. 

Извор: Епархија западноамеричка