Прослављен Свети Деспот Стефан
1. Август 2008 - 22:37
Данас је
свечано праслављен Свети Стефан Лазаревић. У повељи града Београда, он између осталог каже:
''Нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, разрушен и запустео,
саздах њега и посветих га Пресветој Богородици.''
Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427), син кнеза Лазара и његов наследник. После битке код Ангоре 1402. године осамостаљује се и постаје деспот, од Мађара добија Мачву и Београд. Био је песник и витез. Србија се опоравља после Косовског полома. Саградио манастир Манасију (Ресава) код Деспотовца.
Слово љубави
| Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
(име рекавши),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање.
Лето и пролеће Господ сазда, као што и псалмопевац рече, и у њима красоте многе: птицама брзо, весеља брзо прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине; и ваздуха тананог дивним неким таласима брујање: и земаљске дароносе од мирисних цветова, и травносне; али и саме човекове природе обнављање и веселост достојно ко да искаже? |
Ово све, ипак,
и друга чудна дела Божја,
која ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав превазилази.
И није чудо,
јер Бог је љубав,
као што рече Јован син громов.
Варање никакво у љубави места нема. Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: "Изиђимо у поље". Оштро некако и бистротечно љубави је дело, врлину сваку превазилази. Љубав Давид лепо украшава, рекавши: "Као миро на главу, што силази на браду Аронову, и као роса аермонска, што на горе силази Сионске". Узљубите љубав, младићи и девојке, за љубав прикладни; али право и незазорно, да младићство и девство не повредите, којим се природа наша Божанској присаједињује, да Божанство не узнегодује. Јер апостол рече: "Духа Светога Божјега не растужујте, Којим се запечатисте јавно у крштењу".
|
Бејасмо заједно и један другом близу,
било телом или духом,
но да ли горе, да ли реке
раздвојише нас,
Давид да рече: "Горе Гелвујске,
да не сиђе на вас ни дажд, ни роса,
јер не сачувасте Саула,
ни Јонатана"!
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте!
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу моме.
Ветрови да се с рекама сукобе, и да исуше, као за Мојсија море, као за Исуса судије, ћивота ради Јордан. Еда би се опет саставили, и видели се опет, љубављу се опет сјединили у самом Христу Богу нашем, Коме слава са Оцем и са Светим Духом у бескрајне векове, АМИН. |
|
