Прослављена храмовна слава на Карабурми
На дан храмовне славе, у недељу, 14. септембра 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита), викар Патријарха српског Г. Павла, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви на Карабурми у Београду, која је посвећена Сабору српских светитеља и просветитеља. Епископу Атанасију саслуживали су архијерејски намесник протојереј - ставрофор Драго Убипариповић и многи свештеници и ђакони. Светој Литургији су присуствовали, између осталих и др Љуба Протић, директор Републичког завода за унапређење образовања и васпитања и др Александар Липковски, помоћник министра просвете, и Жарко Видовић, православни публициста и философ.
Епископ Атанасије је у беседи, поред осталог, истакао да на овај дан треба да се сетимо најпре наших духовних родитеља Светога Саве и Светога Симеона, и свих мученика и новомученика, који су служили своме роду, да би Срби спознали истину и спасоносни начин живота. Јер постоје два начина живота. Први је живот за вечност, а други је живот за смрт. Свети оци нас уче да живот, који је дар Божји, треба проживети часно и поштено. Да треба да будемо људи, а то се може само кроз познавање Бога и животом по Божјем Закону. Зато треба да се угледамо на наше славне претке, светитеље и просветитеље и да им се молитвено обраћамо, како би Бог дао роду нашем да му у души засија истина, како би наши млади нараштаји расли и стасавали у здраве људе, које тешко могу да допадну у ропство погубних страсти као што је дрога и разне зависности.
Епископ Атанасије се осврнуо и на Свечану академију поводом 200 година Универзитета у Београду рекавши да су тамо помињана имена десет наших најзначајнијих научника и књижевника, који су, свако на свој начин, утицали и допринели просвећивању народа, али то није довољно. Где су наши Светитељи и Просветитељи од Светога Саве до Патријарха Павла?
После Свете Литургије и резања славског колача, на славском ручку у просторијама парохијског дома, Епископа Атанасија, архијерејског намесника, браћу свештенике и ђаконе, као све госте поздравио је старешина цркве, протојереј - ставрофор Живадин Протић који се топло захвалио и свим добротворима, а пре свих протојереју - ставрофору Матеју Матејићу, из Америке, чијим је прилогом црква дограђена, па је сада за трећину пространија и може да прими све вернике. Такође се захвалио живописцу Драгану Марунићу који је живописао нови део храма. Захвалио се и свим приложницима и добротворима, директорима школа и вероучитељима, као и парохијанима, који сталним доласком на Свете службе доприносе да овај храм живи правом и пуним животом.
Црква Сабора српских светитеља и просветитеља први је православни храм који је у Београду сазидан после Другог светског рата. Следеће године ће обележити двадесету годишњицу. Данас је тешко и замислити како је у оно време било скоро немогуће подићи цркву. Поред свих могућих административних забрана и одуговлачења, које је трајало скоро двадесет година. Кад више нису знали шта ће, Власти су организовале демонстрације против градње храма. Као, буне се ђаци и радници. Новине су биле пуне текстова са насловима: „Зар анђели међу школама?" „Шта ће црква на радничкој Карабурми?" и сличних. Уместо на предвиђеној локацији, добијена је дозвола за градњу цркве на брду, које је одувек било клизиште, али Богу хвала, од кад је ту храм, клизиште ни једном није прорадило, иако је у ове две деценије, тај некада скоро пусти крај, постао густо насељен, са веома живим саобраћајем.
Писци некадашњих новинских текстова, који су желели да се наругају, сада могу да виде да је анђелима заиста место међу (и у школама), и да је црква толико потребна радничкој Карабурми, да је прошле године добијена сагласност и сва одобрења за зидање још једне цркве и то на месту где је некада било забрањено. Зато што је постојећа, и поред знатног проширења, премала за све садашње, а нарочито будуће становнике, који желе да се напајају на извору воде живе.
