Прослављена слава Храма Светог Саве на Врачару

У суботу, 10. маја 2008. године, братство Храма Светог Саве на Врачару свечано je прославило своју храмовну славу. Тог дана, када се наша Света Црква молитвено сећа спаљивања моштију Светог Саве Српског 1594. године на београдском брду Врачар, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски Г.Амфилохије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење викара Његове Светости Патријарха српског, Преосвећеног Епископа хвостанског Г. Атанасија, Епископа аустралијско- новозеландског Г. Иринеја, свештенства овог храма и других београдских цркава. Литургији су присуствовали, у свечаним униформама, и студенти Војне академије као и ученици православних богословија.

По одлуци и благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, у чин протојереја-ставрофора унапређен је свештеник Миодраг Поповић, главни и одговорни уредник Православља, а у чин протојереја стрешина храма Светог Саве, др Лука Новаковић.

Спаљивање моштију Светог Саве

Сваке године, 10. маја, Српска православна црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског.

Године 1594. набеоградском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а сањим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета" и „симбол српских традиција одржави и независности".

Како бележесавременици, овај злочиначкичин је био пропраћеннепогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на свестране.

И где год је трунка пепела му пала,

ту је нова љубав к роду засијала!

Јован Јовановић Змај