Прослављена слава Православног богословског факултета Универзитета у Београду
Данас је у параклису Светог Јована Богослова прослављена слава Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Његово Преосвешетнство викарни Епископ јегарски Г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештеника и ђакона професора, предавача и асистената на Факултету. На Светој Литургији су учествовали студенти Факултета који су појањем улепшали Службу Богу Живом и многобројни гости на слави.
Сваке године на своју славу студенти говоре о животу Светог Јована Богослова који им је узор и у њиховом хришћанском животу. Подсетимо да се о оснивању Богословског факултета говорило још почетком деведестих година деветнаестог века. Законом о Београдском универзитету из 1905. године било је предвиђено оснивање овог Факултета, али је тај предлог преточен у закон тек 1914. године. Реализацију идеје прекинуо је Први светски рат. Тако је тек 1920. године са радом почео Православни богословски факултет Београдског универзитета. Тада је установљено да школовање траје четири године а на прву годину уписало се 107 студената. Факултет је 1926. покренуо научни часопис „Богословље" а студенти 1932. часопис „Светосавље". Врло брзо факултет престаје са радом због Другог светског рата, током којег је у бомбардовању 6. априла 1941.године срушен и Дом студената Православног богословског факултета.
Након рата, факултет се суочава са бројним проблемима, да би на крају 1952. године Влада донела одлуку о одстрањивању Православног богословског факултета са Београдског универзитета. Ни током тих тешких година факултет не престаје са радом, чак штампа и научне публикације и часописе. Међутим, интересовање за теолошке студије све више расте а последњих деценија бројни млади људи, међу којима има и пуно девојака које после дипломирања постају професори Православног катихизиса, уписује овај факултет. Од 2004. године Богословски факултет поново ради у саставу Универзитета у Београду.
Данас се на Православном богословском факултету Универзитета у Београду образују будући свештеници и вероучитељи, али и научници који би могли да допринесу на свим пољима науке због мултидисциплинарног приступа богословљу, историји, медицини, етици, философији, на предметима у оквиру курикулума на свим акредитованим студијским програмима Факултета. Редовно се на Факултету одржава годишњи научни скуп Српска теологија у 21. веку, затим се одржавају бројни семинари, саветовања, а посебно је значајна издавачка делатност. Дипломци са Богословског факултета који су и ове године на дан своје крсне славе добили дипломе акредитоване од стране Министарства просвете Републике Србије припадају српској интелектуалној елити.
Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист. Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остависвога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром иЈаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа. На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви другибили оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остаопод Крстом. По наређењу Господа он је после био као син светој Дјеви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.
По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послашеу Рим цару Дометијану. Пред царем беше мучен и бијен; но како ненашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло,у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га уизгнанство на острво Патмос. На том острву свети Јован преведе многе ухришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју. Ту је написао Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи у Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тело његово, али сваке године 8/21. маја исходио је из његовог гроба некиситан прах, мирисан и лековит. После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
