Прослављени јубилеји Митрополита дабробосанског Николаја
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај обиљежио је у суботу и недјељу, 14. и 15. септембра 2013. године, 60 година свештеномонашког и 40 година архијерејског служења у Српској Православној Ццркви, а ове велике јубилеје својим су присуством увеличали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Преосвећена господа архијереји Српске Православне Цркве
У суботу, 14. септембра, у храму Светог Пророка Илије у Сокоцу, поводом митрополитових јубилеја служена је Света архијерејска литургија, коу су служили њихова преосвештенства епископи: сремски Василије, банатски Никанор, осјечкопољски и барањски Лукијан и умировљени зворничко-тузлански Василије.
Епископ сремски Василије је у пригодној бесједи говорио о животном путу митрополита Николаја и његовом монашком и архијерејском служењу.
Владика Василије навео је да је митрополит Николај често говорио да два манастира сматра као највећу школу живота – Девич и манастир Светог архангела Михаила у Крки.
„Манастир Девич на том светом распетом Космету, јер свакодневна чуда која је чинио Свети Јоаникије Девички снажила су његову вјеру и љубав према монаштву док манастир Светог архангела Михаила у Крки, који је стар 663 године, има пребогату ризницу духовног и културног блага“ – рекао је епископ сремски Василије.
Преосвећени Василије је истакао да је митрополит Николај уложио велики труд и напор у обнови манастира Крке, у зидање нове зграде Богословије, подизање манастира Светога Саве у Аустралији, као и подизање многобројних цркава, парохијских домова и црквених сала.
Владика Василије је напоменуо да је највећи подухват високопреосвећеног Николаја васпостављање старе сарајевске Богословије и Богословског факултета у Фочи, препознатљивих у цијелом православљу.
„Вазнесењем Дабробосанске митрополије, чије су светиње у вихору рата уништене и оштећене, подигнуте су нове цркве и обновљене девастиране, а круна свега је обновљени манастир Добрун. Изграђено је 26 нових цркава, а 17 обновљено“ – истакао је епископ Василије.
Он је подсјетио да је Митрополија дабробосанска подмлађена, јер је у њој рукоположен 61 свештеник и 13 ђакона.
О животном путу и раду митрополита Николаја говорио је и декан Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић.
О педагошкој активности митрополита Николаја у СПЦ говорио је професор Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, који је истакао да један од педагога у потпуном смислу те ријечи јесте управо владика Николај, на чијим прсима 40 година стоји панагија, а на раменима омофор као знаци достојанства служења и одговорности.
„Његова педагошка димензија мјерена Христом подразумијева цјелостан живот његов, још од раног дјетињства, школовања и спремања за узвишени призив у Цркви Божјој. Све је чинио на добро дајући од себе пуни допринос црквеној просвјети, било као јерарх, професор и предавач, било као ректор Богословије. Попут нектара, архијерејским службовањем све је постало цјеловито у педагошком његовом раду“ – истакао је протојереј Сандо.
Професор Сандо је навео да је митрополит Николај из своје струковне области - Светога Писма написао 14 уџбеника, а да је број осталих дјела, теолошких чланака, и дјела публикованих по разним часописима у овом моменту тешко констатовати.
„Најбоље би било митрополита Николаја упоредити са Светим Симеоном, јер је био одлучна брана за све што је насртало на Цркву и њену просвјету. Био је и остао човјек чије свете намјере за добро Цркве и њене просвјете нико од људи није могао осујетити. У неким будућим временима све више ћемо схватати његову непоновљивост и опште колосално дјело, чиме ће Црква премјеравати вриједности других мјерећи их мјером митрополита Николаја“ – закључио је протојереј Сандо.
На Литургији су додијељена признања свештеницима Митрополије дабробосанске којима их је одликовао митрополит Николај.
Истог дана у поподневним часовима је у Сарајево, не желећи да пропусти обиљежавање значајних јубилеја митрополита Николаја, допутовао патријарх српски Иринеј.
Дочек патријарху Иринеју приређен је у Саборном храму, гдје је у његову част служена доксологија којој су присуствовали митрополит Николај, епископ осјечкопољски и барањски господин Лукијан, свештеници и монаси Митрополије дабробосанске, те вјерници из Сарајева, Источног Сарајева, Пала, Сокоца и других мјеста из Републике Српске, БиХ и Србије.
Ријечи добродошлице патријарху Иринеју упутио је његов домаћин високопреосвећени Николај изразивши радост што је дошао да заједно са њим и свештенством прослави 40 година архипастирског служења.
Подсјетивши да је хиротонисан у септембру 1973. године, владика Николај је истакао да се трудио да што боље ради на проповједи и ширењу Јеванђеља Христовог.
„Ако је нешто у нашем раду добро и вриједно, ако је јеванђелско и православно, то поред нас припада и људима с којима смо радили и онима од којих смо учили вјечне Истине Божије“ – рекао је митрополит Николај.
Захваливши митрополиту Николају, свештенству и вјерујућем народу на дивном дочеку, патријарх Иринеј је истакао да, иако долази директно из САД гдје је имао обавеза још неки дан, није могао да пропусти прилику да не буде на обиљежавању јубилеја митрополита Николаја – узвишене и предане архијерејске службе Богу и нашем народу.
„Није мали период 40 година и Ви сте у том периоду цијелог себе дали Цркви Христовој, Цркви Светосавској. Од првих дана Ваше службе, Ваше пастирске мисије обављали сте одговорну службу и дужност у нашој Цркви. Све сте то спроводили на најбољи начин, онако како то Господ жели и како је то Црква очекивала од Вас као од једног од најугледнијих архијереја СПЦ“ – истакао је патријарх Иринеј.
Његова светост је нагласио да јубилеј који слави митрополит Николај није само његов него и Митрополије дабробосанске и цијеле СПЦ.
„Чинили сте све на најбољи начин и сада заиста можете да кажете: `Хвала ти Господе на подршци Твојој на овој светој и апостолској мисији Богу и нашем вјерујућем народу православном`. Нека Господ за тај велики труд који сте уложили Цркви својој и народу своме да оно што даје онима који му вјерно служе – да нам још дуго поживите, да дјелујете према моћи и снази коју вам је Господ дао, на славу Божију, а на радост и добро Цркве наше и нашег благочестивог народа“ – рекао је патријарх Иринеј.
Констатујући да је „овај благочестиви народ, заједно са нашим народом у осталим крајевима, доживио велику трагедију и страдање“, патријарх Иринеј је нагласио да дјецу која су се окупила у великом броју у храму види као наду не само својих родитеља него и Цркве и наше будућности.
„Видим овдје нашу будућност, нашу младост, оно што је Цркви данас и свагда најпотребније“ – истакао је патријарх Иринеј.
Његова светост истакао је да је Црква дом Божији и да је Црква као њежна мајка која је увијек била са нама у времену добрих дана и радости, али и у времену страдања, туге и невоље.
„Поред страшне голготе коју сте претрпјели, дјелимично и сада трпите, Господ је тај који ће нам дати снагу да издржимо и да останемо вјерни, својој вјери, Цркви, историји, традицији и култури. Не малаксавајте у вјери својој, нади и ревности за име Божије, за правду његову“ – поручио је патријарх Иринеј.
Патријарх Иринеј је сутрадан, у недјељу, 15. септембра, служио Свету архијерејску литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, а саслуживали су му њихова преосвештенства епископ бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и моравички Антоније.
Његова светост је на Литургији уручио митрополиту Николај орден Светог краља Милутина, највећег градитеља цркава, што је чинио и високопреосвећени Николај.
У обраћању великом броју вјерника патријарх Иринеј је запитао да ли има ишта љепше него служити Богу и народу, као што је то чинио митрополит Николај у протеклих 60 година.
Истичући да је то света апостолска служба коју Господ награђује и у овом и у оном животу, патријарх Иринеј је рекао да је бити свештеник и епископ у овом времену у нашем поднебљу заиста велики подвиг и велика жртва, „подвиг који је народ наш подносио заједно са својом светом Црквом“.
„Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог вјерујућег народа. Митрополит Николај је својој Цркви послужио на најбољи начин и то на мјестима и у приликама који нису били нимало лаки, али чинио је оно што је Богу најмилије, а његовом народу и Цркви најпотребније и никада у томе није изневјерио. То је наш понос и радост цијеле Цркве - што су имали таквог човјека који је сав свој живот и сво своје биће дао својој Цркви и своме народу“ – нагласио је патријарх Иринеј.
Његова светост је истакао да је Црква митрополиту Николају на томе веома захвална, али да су ријечи захвалности слабе да изразе оно што владика Николај заслужује.
„Зато ће наше недостатке допунити Онај који награђује свако добро дјело, сваки труд и подвиг. Благодаримо Господу на свему што је дао митрополиту Николају“ – истакао је патријарх Иринеј.
Његова светост рекао је да је Литургија служена у Сарајеву – некад великом и славном српском граду, а данас граду остатака Срба православних.
„Не тако давно у Сарајеву је живјело више од 150 хиљада Срба, а данас их је мали број. Али Господ је посијао сјеме, а оно има моћ да се оплођава, расте и умножава. Господ не оцјењује вриједност једног народа по његовом броју, него по ономе што даје, како служи Богу и своме народу. Ви који сте преживјели многе трагедије, за које смо и ми чули, останите вјерни Господу своме, Цркви и вјери својој“ – рекао је патријарх Иринеј и поручио присутнима али и свим православним вјерницима да чувају вјеру и Цркву своју, јер за то вриједи живјети и жртвовати живот свој.
Патријарх српски истакао је да с крстом који носимо потврђујемо чији смо и кога слиједимо.
„Ми смо онога који је крст на рамену носио и на њему разапет био, њему слиједимо и зато страдање не схватамо као проклетство него као дар Божији“ – рекао је патријарх Иринеј.
Његова светост је истакао да се „ми не молимо Богу само за свој народ, него за све људе, свих народа, свих култура и боја, јер смо сви дјеца Божија“.
Ректор Богословије у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, школски друг митрополита Николаја, у бесједи по благослову патријарха Иринеја, рекао је да ништа не смије да нас веже за овај свијет и ништа не смије да буде важније од љубави наше према Богу, јер је Бог највећа истина, и у исто вријеме љубав.
„Пошто је он први показао љубав према нама, ми смо дужни да пођемо ка њему и да га славимо због живота вјечнога. Нико нам у овом свијету не може дати као што он може да да, а то је живот вјечни. Христос је та истина и тај живот којем тежимо. Никаква друга љубав нас не може спасити, па чак ни врлине, ако немамо љубави према Христу према једином Спаситељу и пријатељу нашем“ – рекао је протојереј Тимотијевић.
Прота Тимотијевић рекао је да многи не знају да је Христос једина светиња у свим нашим животима, јер све друге вриједности бивају и пропадају, а само та вриједност остаје у вјечности.
Током литургије патријарх Иринеј уручио је одликовања свештеницима којима их је одликовао митрополит Николај.
На крају Литургије, мноштво вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, приступило је Светим даровима Тијела и Крви Христове којима их је причестио патријарх Иринеј.
Митрополит Николај је након Литургије уприличио у Источном Сарајеву трпезу љубави за патријарха Иринеја, архијереје СПЦ, свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске, представнике Католичке цркве и Јеврејске заједнице у БиХ, те политичког и јавног живота из Републике Српске.
Трпези љубави присуствовали су епископи бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и викарни моравички Антоније.
Честитајући митрополиту Николају велике јубилеје, патријарх Иринеј је истакао да је пресрећан што је имао прилику да присуствује овој свечаности владике Николаја.
Његова светост, коме је митрополит Николај поклонио архијерејску одежду, рекао је да му је драго што владика Николај прославља ове јубилеје, јер су пријатељи и познају се из младих дана када су заједно изучавали школе.
Патријарх Иринеј поздравио је присуство свечаности представника Католичке цркве и Јеврејске заједнице, изразивши жаљење што нема и представника Исламске заједнице у БиХ, „који су наша браћа“.
„Доста је било рата и мржње. Вријеме је да се окренемо миру и љубави“ – истакао је патријарх Иринеј, додајући да је митрополит Николај доста учинио на помирењу у БиХ.
Митрополит Николају велике јубилеје честитао је и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Јово Турањанин, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић, који му је поклонио позлаћено Јеванђеље.
Директор Канцеларије за вјере Владе Србије Милета Радојевић захвалио је митрополиту Николају за све жртве које је поднио заједно са својим народом „у овом тешком и смутном времену“.
„И он и његово свештенство преживјели су тешко вријеме“ – рекао је Радојевић који је митрополиту Николају уручио пригодан поклон.
У име свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске митрополиту Николају јубилеје је честитао протојереј ставрофор Ранко Билинац.
„Од Вас смо научили како се приступа послу, како се човјек цијелим својим бићем ставља у службу Цркве и свога народа, јер Ваш рад и Ваша мисија својствени су само великим и даровитим људима који својим способностима и духовношћу свуда стварају атмосферу оптимизма и повјерења у стварне вриједности живота“ – истакао је протојереј Билинац.
Прота је навео да се митрополит Николај прихватио свете и апостолске службе у тешком времену када је у Митрополији дабробосанској и цијелој нашој помјесној Цркви постојала велика духовна опустошеност, проблеми и изазови.
„Требало је у том времену, не само настављати оно што су други прије Вас радили или бар започели, него, врло често, ако не и најчешће, почињати од нуле“ – нагласио је протојереј Билинац.
Прота Ранко је истакао да је Божјим промислом у најсудбоноснијем тренутку по српски народ, Цркву и свештенство 1992. године, у страшном вихору рата, када се зло помијешало са човјековом душом и кад је српском народу преко Дрине запријетила опасност од потпуног уништења, митрополит Николај преузео кормило Епархије дабробосанске са сједиштем у Сарајеву.
„Те и наредних година ни Сарајево, ни више од половине своје епархије нисте могли ни видјети ни обићи. Без свога дома, без крова над главом, чинили сте невјероватне напоре обилазећи своју паству, пробијајући се понекад и кроз куршуме и гранате, да би окупили, подарили благослов, храбрили своје свештенство да преживи и да буду достојни свога светога позвања, како би подијелили судбину свога народа. Дијелили сте и добро и зло са својим народом“ – навео је прота Билинац.
Протојереј Билинац је рекао да је митрополит Николај увијек, па и у посљедњем рату, на сваку мржњу одговарао љубављу, па и кад нам је било најтеже.
„Та огромна Ваша животна енергија, жртва, о којој смо ми свештеници често међу собом разговарали и дивили се, давала је и нама велику моралну обавезу да не клонемо духом и да издржимо у свим ратним тешкоћама“ – истакао је прота Билинац.
Милован Бјелица, начелник општине Соколац, гдје је у ратном периоду измјештено сједиште Митрополије дабробосанске, истакао је да митрополит Николај већ више од пола вијека са својим народом и Православном црквом служи Господу, обнавља порушене цркве, подиже и освећује нове богомоље, подиже ниво толеранције и разумијевања међу народима – живи у духу Божанских закона.
„Само је Божије провиђење могло да доведе великог духовника, човјека који је својом благошћу и смиреношћу, даноноћним радом препородио ове крајеве. Градио је нове богомоље, подизао цркве изнова из пепела, учио младе како се постаје добар човјек, враћао заблудјеле својој вјери и православљу“ – навео је Бјелица.
Према његовим ријечима Град Источно Сарајево и његове општине морају да буду неизмјерно захвални за оно што је на духовном плану урадио митрополит Николај.
„Митрополит Николај је у поратном времену више од било ког духовника урадио на помирењу народа у БиХ. Добро је позната његова улога у Међурелигијском вијећу БиХ“ - рекао је Бјелица.
Патријарх Иринеј је свој дводневни боравак у Митрополији дабробосанској окончао посјетом Административном центру града Источно Сарајево, гдје је разговарао са руководством Града, градских општина, те представницима Републике Српске у институцијама БиХ.
Патријарх српски је том приликом поручио да је најбитније да Срби, у времену велике духовне, моралне и материјалне кризе, опстану као народ, да сачувају своју вјеру, културу и језик, јер имају вјеру, културу и историју коју не смију да изневјере.
Патријарх Иринеј је нагласио да је Србима, и овдје и на Косову, најпотребније да се ослободе политичких партија и да треба да постоји једна јединствена партија српског народа, те да не чине ништа на сопствену штету и у корист својих непријатеља.
"Морамо бити јединствени, јер то нам је нада за опстанак. Нису случајна она четири `С`. У Источном Сарајеву је та свијест о јединству присутна и надам се да ће та свијест остати“ - рекао је патријарх Иринеј.
Патријарх српски Иринеј рекао је из Источног Сарајева одлази са најљепшим утисцима.
"Одлазим задовољан оним што се данас десило у српском Сарајеву и задовољан српским народом који овдје живи и лијепом, драгом и благословеном омладином“ - поручио је патријарх Иринеј којег су поздравили бројни грађани који су се окупили испред новоизграђеног Административног центра града Источно Сарајево.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Самарџија истакао је да су поруке које је послао патријарх Иринеј биле јаке и да су изазвале јаке емоције код свих присутних.
"Патријарх је апеловао да српски народ буде јединствен и сложан, јер једино тако можемо да успијемо“, рекао је Самарџија.
Према његовим ријечима, патријарх Иринеј дао је свим учесницима сусрета храбрости и снаге да наставе да раде послове за народ за које су и бирани.
Извор: Митрополија дабробосанска
