Прослављени Новомученици велички и горњеполимски

На празник Светих Кирика и Јулите, 28. јула 2017. године, на 73. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени су новоканонизовани Мученици велички и горњеполимски.

Свету архијерејску Литургију у цркви Светих Кирика и Јулите служили су: Њихова Високопреосвештенства Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Митрополит михаловско-кошицки Православне Цркве Чешке и словачких земаља г. Георгије, Њихова Преосвештенства Епископи пакрачко-славонски г. Јован и будимљанско-никшићки г. Јоаникије, као и архимандрит Нектарије из Атинске Архиепископије са Пелопоноза, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројног вјерног народа.

Током Литургије ријечима добродошлице уважене архијереје поздравио је епископ Јоаникије захваљујући свима који су се сабрали у Велици поводом прослављања Светих новомученика величких и полимских, који се ове године први пут прослављају као свети.

-И досад смо вјеровали да су они свети, али ове године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, који је овдје долазио поводом 70 година од страдања Велике и Горњег Полимља, причислио је лику Светих српских новомученика величке, горњеполимске и пивске новомученике. Њихова крв вапије као крв Авељева од земље ка Небу и Богу и призива милост Божју на овај грешни свијет и сабира њихову родбину, потомство, али не само њих, него сабира вјерне са свих страна и са свих крајева земаљских. Ево, данас, призвани жртвом Велике и Горњег Полимља, призвани жртвама дјеце, мајки, дјевојака, младића, жена трудница, стараца, углавном, побијене нејачи од наци фашиста и злогласне „Принц Еуген“ дивизије и, такође, злогласне „Скендер бег“ дивизије, вулнетара, злочинаца, балиста, призвани жртвом те дјеце и осталих, који су пострадали у Велици и Горњем Полимљу, дошли су нам драга браћа архијереји: Високопреосвештени Архиепископ и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је започео обнову сјећања на жртву Велике заједно са вама овдје, приликом изградње овог храма, ове мале црквице, али која постаје сваким даном све већа пред Богом и која свијетли жртвом новомученика. Дошао нам је, такође, драги у Христу брат, први пут у Велици саборном мјесту свих жртава Горњег Полимља, словачки архиепископ г. Георгије, са нама је и, драги у Христу брат, архимандрит Нектарије из Атинске Архиепископије и, вама добро познат, Преосвећени Владика јасеновачки и славонски г. Јован који је много учинио, дао велики допринос за причислење лику Новомученика српских величких, горњеполимских и пивских, јер он то доживљава тако, а тако и јесте, да су се сви они сјединили са јасеновачким, јадовинским, пребиловачким и осталим Светим новомученицима српским, казао је Владика.

-Благодарећи Божјој милости, која се молитвама Светих новомученика српских излива на овај свијет и на ово мјесто, додао је владика Јоаникије, сабрали смо се на њихов празник и прослављамо их као Свете, благодаримо Христу Господу који их је примио у своје вјечно и животворно наручје и прославио их као своје угоднике.

-И видимо да жртва рађа нови живот и, ево, данас, имамо новокрштене Величане, а Велика је, углавном, већ, крштена, прије свега, у крви, а онда се и вратила се својој светој вјери и ево плодова те жртве, овај сабор и сви они који се прикључују овом светом сабору кроз крштење и кроз свете Тајне. Прослављамо Свете новомученике, долазимо овдје на празник, сјећамо се жртве и невине крви проливене. Сва је Велика, Ржаница и Горње Полимље у крв заливена, а некако, на почетку, увијек, помињемо дјецу. Наравно, не можемо данас овдје поменути сва имена. Имена су, углавном, пописана, али, још увијек, трагамо и прикупљамо имена новомученика величких и горњеполимских и сваког дана пристиже по неко ново име. Људи су, углавном, пописали имена Величана, али, било је и оних који су живјели на Косову и Метохији, па отуда избјегли од балистичког ножа и пребјегли овдје у залеђе Пећке Патријаршије код својих рођака, пријатеља и кумова. Многа од тих имена нијесу забиљежена, зато молим све оне који могу помоћи да се укључе како бисмо та имена пописали и сабрали, поручио је Његово Преосвештенство Епископ г. Јоаникије.

На крају Литургије сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије. Он је, подсјећајући на вријеме почетка изградње храма Светих Кирика и Јулите у Велици, казао да је вјечно памћење само оно које има Црква Божја. -Само оно што је записано у Божјем памћењу, од Бога записано у памћењу Цркве Божје која је тијело Христово, само то је вјечно. Зато је овај храм овдје подигнут, да би обнављао у нама памћење на оне који су записани у књигу вјечног живота, на Кирика и Јулиту, Свете мученике Божје.

-Вјерујем да се и ви сјећате, кад су Величани први пут дошли код мене на Цетиње `90-их година, са намјером да подигну храм зато што су њихови преци 120 година раније кренули да подижу храм, али га нијесу завршили. То је било вријеме кад је било убијено памћење и на мученике. Памтили су они који су наследници, у срцу своме, али често нијесу смјели ни да кажу, али полако сам откривао да је памћење Величана скривено дубоко у срцу од страха овог свијета, од насиља које је било прије и послије. Кроз овај храм поновило се памћење, не само код родбине, него ево цијелом васељеном. Данас су овдје са нама браћа из Чешке и Словачке, из Грчке, Русије, Патријарх српски је долазио. Ми га подсјетили, а он дошао сав радостан и запањен да је могуће да је то сакривено, та дјеца поклана и побијена од насилника и тирана. То памћење полако је допрло до свих епископа Српске Цркве и цијеле Цркве васељенске. Они који су их побили, мислили су да ће избрисати њихов спомен и њихово памћење, њихов живот, као да их није ни било и било би тако да они нијесу пострадали за име Божје на правди Божјој, да нијесу пострадали заклани као јагањци. То памћење полако се обновило и ми знамо да смо људи, памтећи њих. Из крви мученика рађа се сјеме за нове хришћане, који су данас овдје крштени благословом Божјим и ту се потврђује памћење на оне који су поклани прије толико година на овом простору. Не може се избрисати из памћења оно што Бог памти, онда и људи који задобију Божје памћење, и ми се обнављамо тим памћењем, наша дјеца и потомство се обнавља тим памћењем и постајемо прави људи тиме што памтимо, рекао је владика Амфилохије.

Радост што на овај свети дан учествује у прослављању Светих новомученика величких и горњеполимских изразио је и Митрополит михаловско-кошицки г. Георгије, преносећи благослов Његовог Блаженства Архиепископа прешевског и поглавара Православне Цркве чешких земаља и Словачке г. Ростислава.

-Осјећам велику част што данас могу са свима вама да празнујем помен Светих новомученика који су, како је речено, постали нада и знамење васкрсења будућег. Желим свима вама који овдје живите да будете достојни наследници ових Светих мученика, а то исто желим и свима нама који смо дошли да их заједно прослављамо, а њихови достојни наследници постаћемо укључујући се у заједницу свете Цркве, живећи светим Тајнама, оживљујући се Светим Тијелом и Крвљу Христа Бога нашег за кога су они положили своје невине животе, бесједио је Високопреосвећени Митрополит г. Георгије.

По одслуженој Литургији, у којој су бројни вјерници приступили светим Тајнама Христовим, одржана је духовна академија коју је, у сарадњи са Епархијом будимљанско-никшићком, организовало братство Пауновић. У име братства Пауновић, кумова овогодишњег славља, обратио се г. Марко Пауновић. Он је, захваљујући свима који су дошли у Велику да заједно обиљеже 73 године од страшног и незапамећног злочина по бестијалности у Другом свјетском рату и да прославе Величке и Горњеполимске мученике, поздравио присутне архијереје, свештенство, монаштво и вјерни народ, међу којима и делегације Општине Плав на челу са предсједником Општине г. Орханом Шахмановићем и Општине Беране са предсједником Општине г. Драгославом Шћекићем, као и представнике Пивљана који су са Величанима браћа по страдању.

-Преко пет стотина немоћних и невиних становника и оне још у мајчиној утроби звјерски унаказише. Њихове муке биле су им наслада. На породичним стаблима покидале су се многе гране, чак и оне у пупољку. Остали су храпави чворови који боле. Занијемљела је пјесма дјевојачка и дјечја дозивања по брдима и величким долинама, престао је сваки пој птица, а и гладни вук би се постидио самог себе, схвативши да има већих крволока од њега. Стиде ли се потомци оних који су унаказили невина и недужна малољетна лица, немоћне и недужне старце и старице?, истакао је Пауновић.

Сабрање је настављено уз трпезу братске љубави. Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије захвалио је свим Величанима, а нарочито проф. др Марку Кнежевићу и проф. Бранку Пауновићу који су дали велики допринос приликом прављења предлога за канонизацију, а у томе су највише коришћене њихове монографије о Велици и Горњем Полимљу. Тим поводом Преосвећени Епископ Јоаникије одликовао их је архијерејским граматама за дугогодишње изучавање и истинито свједочење ријечју и пером о невиним жртвама страдалим у току Другог свјетског рата од наци-фашиста и вулнетара на подручју Велике и Горњег Полимља.

Освештан је и преломљен славски колач, а овогодишњи кумови предали су дио славског колача будућим кумовима братству Брковића. Изведен је богат културно-умјетнички програм у којем су учествовали бројни бесједничари, пјесници и гуслари.

Овом приликом Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије приложио је храму Светих Кирика и Јулите икону Светог Александра Невског. Он је изразио наду да ће бити интензивирани радови на спомен-дому у Велици и да ће се наставити са прикупљањем имена, фотографија и житија новомученика. -На тај начин ћемо да допринесемо и помогнемо памћење на велику голготску жртву Велике. Велика је велика и у имену записаном - по болу, по патњи, по распећу, по страдању и то је пророштво имена. Идуће године, Црквени одбор и ви који сте овдје, полако да кренемо да овај спомен дом обновимо и да тако, на прави начин, прослављамо у будућности сјећање на Величке и Горњеполимске мученике и на Светог Кирика и Јулиту, поручио је владика Амфилохије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка