Прослављени Свети Ермил и Стратоник у Брестовику

У суботу 14. јуна 2014. године, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић служио је Свету Литургију на мартиријуму из 4. века у селу Брестовик, на путу Београд-Смедерево. Саслуживали су свештеници из Архиепископије београдско-карловачке. Том приликом окупио се знатан број верника како би заблагодарили Богу и сетили се првих београдских мученика.

О ранохришћанским мученицима ђакону Ермилу и војнику Стратонику из данашњег Београда релативно се мало зна. Из Житија ових, иначе на православном Истоку веома поштованих светитеља зна се да су за веру у Господа Христа пострадали у римском граду Сингидунуму, у подунавској провинцији Горњој Мезији. Ова римска област је обухватала простор данашње Србије испод река Саве и Дунава до Ђердапа. Главни град провинције био је Виминацијум, римски град на ушћу реке Млаве у Дунав, код данашњег Костолца.

Из ранохришћанске прошлости Београда познато је да је први по имену познати епископ града био Урсакије, који је иначе био присталица Аријеве јереси, и то до краја живота (+371). Свакако да Урсакије није био и први хришћански епископ у Сингидунуму, јер би то значило да почетак организације црквеног живота у овом граду почиње са аријанством, што ниуком случају није тачно. Сигурно је, међутим, да је Београд већ крајем 3. века, као и многи други градови у Доњем Подунављу морао имати организован црквени живот, а то значи и свог епископа. Можда је на самом почетку 4. века услед прогона хришћана од стране римског цара Диоклецијана, за извесно време Сингидунум остао без свог епископа, јер се он не помиње пре 313. године, односно пре познатог закона о верској слободи, који су у Медиолануму издали заједно Константин и Ликиније. Милански едикт о слободи и Хришћанства у Римском царству овде спомињемо због тога што су београдски мученици Ермил и Стратоник пострадали за веру у Христа Господа после ступања на снагу овог законског акта. Овим законом је као што је познато и хришћанима дата слобода вере и савести као свима осталим религијама и веровањима.

Извор: Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију