Прота Слободан Зековић у Свачу: Наставимо да живимо као браћа и пријатељи

Светом Литургијом у близини древне Цркве Светог Јована Претече и Крститеља Господњег у Свачу код Улциња прослављен је Ивањдан – рођење највећег рођеног од жене. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, који је у бесједи поручио да је једини начин да постанемо пријемчиви за примање благодати Божје, да будемо у заједници са Богом живим, да очистимо своје срце и ум од сваке нечистоте и гријеха, да се препородимо духом покајања, јер само очишћено и омивено срце сузама покајања може примити Бога у себе.

Коментаришући разне поруке мржње које су се ових дана могле чути из различитих извора, око забране богослужења православним вјерницима у Свачу, отац Слободан је истакао да свештеници и верни долазе на темеље своје државности и духовности, са љубављу и дубоким смирењем, клањајући се сенима свих оних који су ове свете храмове градили и Богу се молили. Такође је са посебном љубављу и пажњом говорио о комшијама, браћи Албанцима, који овде живе и брину се о светињама, са поруком да се у љубави и слози на ово место у будућности заједно сабирају, као браћа и пријатељи.

Говорећи о радости данашњег празника, отац је подсетио на чудесно зачеће и рођење Светог Јована Крститеља од старих и бездетних Јелисавете и Захарије: -Кад Бог хоће побјеђују се закони природе, тако да је Господ овим дивним људима, првосвештенику Захарији и Јелисавети подарио дивно чедо, благословени плод. Њих је одабрао да буду родитељи онога који ће ићи пред лицем Господњим и припремати стазе за долазак обећаног Спаситеља свијета.

Говорећи о житију Светог Јована Крститеља, чији су главни делови записани и у светом Јеванђељу, отац Слободан се посебно осврнуо на начин како је овај Божји угодник припремао пут Господу своме, позивајући народ на покајање речима Покајте се, јер се приближило Царство небеско: -Тај позив Јована Крститеља који је громогласно узвикивао у пустињи Јорданској чули су његови савременици, па су похрлили из Јерусалима и осталих градова на обале Јордана да приме крштење покајања, рекао је отац и објаснио да тај позив на покајање одзвања кроз сву историју до данас и до краја свијета и вијека. Нагласио је да је предиван дан у коме славимо рођење Светога Јована, дан када се радује Црква земаљска и небеска, али, нажалост, ова радост сабраних на овом светом мјесту, већ другу годину за редом, бива помућена.

-Појавила се групица људи који, на своју срамоту, покушавају да забране да се на овоме светоме мјесту сабирају православни хришћани, на остацима храма посвећеног управо овоме празнику. Да овдје славе име Божије и да се моле Христу распетоме и васкрсломе за мир и благостање у свијету, здравље и напредак свих људи који живе овдје и у околним мјестима и читавога рода људскога, казао је отац и шаљући комшијама Албанцима поруке мира и љубави. Појаснио је да зна да је то групица људи јер се на овоме светом месту већ деценијама верни окупљају и да са драгим комшијама из Владимира и околине никада није било несугласица, ни мркога погледа, а камоли ружне речи са обе стране, већ да су сви заједно учествовали у прослави овога празника.

-Ти људи, који хоће да унесу немир, кажу да смо ми овдје странци, истакао је архијерејски намјесник барски и запитао: Зар можемо у својој земљи бити странци?! Зар нијесмо слободни грађани ове земље, зар се не можемо слободно шетати по сваком њеном дијелу? Ми нијесмо овдје случајно, поштујемо наше светиње, јер овај древни град Свач је била пријестоница Светог Јована Владимира, нашега првога великога владара и светитеља. У овој цркви Светог Јована Крститеља, чији су првобитни темељи, по налазима археолога историчара, из 9. вијека, крстио се Свети Јован Владимир. У овоме граду је столовао и са овога светога мјеста управљао својом земљом као мудри пастир угледајући се у свему на Христа Господа. Управо овај свети храм Рођења Светог Јована Крститеља је, како су потврдили историчари и археолози,1300. године обновила Света краљица Јелена Анжујска, супруга Светога краља Уроша I Немањића. Дакле ми долазимо овдје, на темеље наше државности и духовности. Не да барјачимо, него са љубављу и дубоким смирењем, клањајући се сјенима свих оних који су ове свете храмове градили и Боги се молили.

По његовим речима на тај начин се наставља света нит хришћанске службе – свете Литургије – која се овде служила кроз векове. У смутним временима повремено је била прекидана а у последњим деценијама обновљена. Верни се сабирају на овај свети празник већ дужи низ година и, како је истакао прота Слободан, увек са истим циљем: да не заборавимо свете претке и спомен Светога Јована Владимира и осталих наших владара који су овде столовали, освештане темеље, олтаре и гробове који се овде налазе.

-Преносим благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који је данас требао да буде овдје и донесе руку Светог Јована Крститеља. Али, пошто су настале ове непотребне тензије, Владика је одлучио да то оставимо за наредну годину.

Отац Слободан је казао да су он и улцињски парох Синиша Смиљић разговарали са председником општине Улцињ, који им је пренио одлуку Центра за археологију да је због извођења радова до децембра забрањен приступ локалитету где се налази црква. Потврдио је да су они то образложење прихватили и договорили се да служе у подножју храма, а ако Бог да, кад се радови заврше, верни ће се поново сабирати код храма: -И ако Бог да, наредне године, као што је Митрополит обећао, за благослов овоме мјесту и свим људима који овдје живе, донијеће десницу Светога Јована Крститеља Господњег.

Протојереј-ставрофор Слободан Зековић на крају је још једном упутио поруку мира браћи, комшијама Албанцима: -Били смо добре комшије и пријатељи и тако ће остати.

Подсетио је на провакације и поруке мржње које су се последњих дана чуле и пласирале са многих страна, као и да Митрополија није одговарала на њих: -Наш једини одговор је молитва, призивање благослова и пружање братске руке љубави и поштовања. Понављам, слободни смо грађани ове земље и не може нам нико забранити да ходамо било којим дјелом ове земље, а ове светиње овјде јесу наше заједничко благо. Овдје сада живе наша браћа Албанци и нека су Богом благословени. Они се брину о овим светињама и нека тако и наставе. Али ово су и наше светиње, исто као и њихове, и овдје умјесто размирица и расправа, треба да се братски сабирамо и славимо име Божје и наставимо да живимо као браћа и пријатељи, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намесник барски у Свачу.

Посебан благослов и радост данас су у Свачу биле честице моштију Светог Нектарија Егинског, који посебну благодат од Бога има, да исцељује најтеже болести, посебно карцином. Вјерни који посте Петровски пост приступили су светом причешћу и поклонили су моштима Светог Нектарија Чудотворца.

Извор: Митрополија црногорско-приморска