Прота Велибор Џомић: Светосавска химна најлепше историјске странице доживела у Црној Гори
Прослављење првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве обележено је светим евхаристијским сабрањем у подгоричкој цркви Светог Ђорђа. Началствовао је протојереј ставрофор Велибор Џомић, архијерејски намесник подгоричко- колашински, уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и ђакона Ивана Црногорчевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци тог светог храма предвођени Луком Павићевићем.
По освећењу Дарова предложења и причешћа верног народа Божјег, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ прота Велибор Џомић:
„Нека је драга дјецо, браћо и сестре, срећан и благословен празник Светог Саве, првог Архиепископа српских и приморских земаља – духовног и тјелесног потомка славне Зете и овога града. Јер као што знате, његов благочестиви отац Преподобни Симеон Мироточиви, у миру Стефан Немања - велики рашки жупан, према сведочанствима летописаца и њихових биографа, рођен је овдје у овоме граду, на саставцима ријека Рибнице и Мораче. И ево већ 800 стотина година како траје та велика истина и како та историјска прича проноси се од уста до уста, од човјека до човјека, од генерације на генерацију, из године у годину, из десетљећа у десетљеће, из вијека у вијек – пуних 800 година.
Те истине смо свједоци и ми на овој светој Литургији, јер сабрали смо се да прославимо име Божје, Оца и Сина и Светога Духа, Онога кога нам је најближе, најбоље и најдубље приближио – онај кога данас прослављамо, Свети Отац наш Сава. Говоре за њега, с правом, да је био први Архиепископ аутокефалне Жичке архиепископије, Архиепископије српских и приморских земаља. Да је он био први просветитељ, законописац, књижевник, дипломата... Све је то тачно и све је то важно. И све то спада у трајно дјело Светога Саве; али је најважније да је он био онај који је свој народ крштени најдубље везао за Христа Бога и ево та веза духовна, кроз све историјске невоље и искушења траје већ вијековима, пуних 800 година.
Претходне године прославили смо осам вијекова од тог догађаја када је у Никеји по благослову цариградског патријарха и византијског цара благословено додјељено стање духовне зрелости – јер то значи аутокефалност Цркве Божје у једном крају, одређеном географском простору – у коме може бити један или више народа. А ушли смо у ову годину, када обележавамо осам вијекова од устројства Зетске епископије, првог духовног чеда жичког Архиепископа Светог Саве на коме је саграђено све што је саграђено, духовно, на подручју на коме се данас налази Црна Гора – јер је Зетска епископија била прва у диптиху, каталогу епископија светосавских, оних епископија које је Свети Сава устројио и у њима рукополагао Епископе. Ето у двије године, двије велике осамстогодишњице. И зато је дјело Светога Саве неизбрисиво из овога народа.
Писали су и други људи законе. Радили су и други медицинске и друге просветитељске дужности, бавили су се и други и прије и после њега, дипломатијом, књижевношћу... Свега тога било је у изобиљу, али нико као Свети Сава, управо, јер све што је чинио зидао је на најтврђем камену - Христу Богу. Сво његово дјело било усмјерено на то, да се народ сједињује с живим и истинитим Богом кроз Цркву његову, православну, светосавску. И кад кажемо православље, светосавље, то није ништа друго него оно што је историјско искуство у вјери, у животу, по светим тајнама, по Јеванђељу у Цркви Христовој у овом народу на овом језику у овим светим храмовима већ пуних 800 година.
Зато је свим непријатељима Божјим, свим непријатељима народа Светога Саве – Свети Сава највећи непријатељ, како тада, тако данас и ево на своје очи гледамо пред нама оне који заправо не раде ништа друго него спаљују, настављају дјело Синан паше силнога, својим новим методама, спаљују мошти Светог Саве које су још у 15 вијеку спалили Турци зулумћари на Врачару. Као што се из тог пепела не само надвио и израстао велелепни храм Светог Саве на Врачару, већ васкрсава народ Светога Саве по свим крајевима куда је он ходио и благосиљао.
Разни су благослови били овим путевима и крајевима, али се ниједан благослов после благослова Божјег, од када је створен свијет, није примио од Савиног благослова; и зато данас имамо Савине стопе, Савине стране, и Савине воде и бројне друге топониме по Црној Гори и Херцеговини највише, јер управо је одавде Свети Сава из своје очевине, дедовине, након устројења аутокефалне Архиепископије у Жичи, наставио са тим дјелом не да би ширио било какву империјалну идеологију или ударао темеље велике Србије, како говоре незналице, већ да би дао тапије Царства небескога свом народу, да би дао народу оно што му је потребније од хлеба, да би дао оно што је потребније од свега на свијету, а то је сједињење са живим Богом и спасењем. Није било ту никакве идеологије ни политике, него чисто сјеме Јеванђеља, које је засијано и ево плодове даје вјековима.
Зато је данас на удару Свети Сава у Црној Гори највише. Сва је Катунска нахија вијековима украшавана иконама Светог Саве. Доживели смо то да се он проглашава духовним окупатором Зете и Црне Горе и да се прогони из ње. Прогнан из школских уџбеника, истеран из јавног сервиса, недоступан медијима. Али све то није ништа у односу на то што је он доступан срцима стотинама његових духовних потомака који му радосно ускликују с љубављу, као што смо и ми то данас пјевали Светосавску химну, која је своје најљепше и најдубље историјске странице доживела у књажевини и краљевини Црној Гори. Христос Господ и Свети Сава - то је оно што је обиљежило, биљежило и биљежиће историјску путању овога народа.
На том Светосавском темељу на имену Господњем и на благослову Светог Саве, то никад не требамо да заборавимо – добили смо и Светог Арсенија Сремца и Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињскога и све друге свете из рода нашега – јер да није било Светог Саве и његовог дивног Светосавског, Христоносног рукосада не би било ни Светог Василија Острошког, онаквог каквог га је Бог дао, и какав је био као служитељ Цркве Божје; ни Светог Петра Цетињскога ни владике Рада. Кажу незналице, посебно данас по Црној Гори како Његош, како владика Раде нигде никада није поменуо Светог Саву у својим дјелима. А ја им кажем, па нигде није поменуо у својим дјелима ни свога оца Тому ни своју мајку, па хоћемо ли да кажемо да није био човјек са оцем и мајком у овоме свијету и да они нису постојали и да је он био нека самоникла појава, ни од кога у Црној Гори. Све благословено, христоносно што смо градили, саградили, што градимо и градићемо, градићемо на темељу Христовом, на оном најчвршћем камену на којем је стао Свети Сава и помогао нам да се и ми попнемо до оних висина небеских; јер само је то и једино у функцији дјела Светога Саве.
Зато је пред Господом велика ова пјесма коју су данас дјеца пјевала, да сви заједно ускликујемо с љубављу Светитељу Сави – да он помогне. Јер помоћ Божја молитвама светих почиње тамо где људска снага престаје; да он помогне да се сложимо, умножимо, обожимо око имена Христовог. Светитељу Саво, Равноапостолни просветитељу наш, моли се пред Престолом живога истинитога Бога да подари овом роду твоме, Црној Гори – мира, братољубави, братске пажње, разумјевања, а да сви заједно станемо и стојимо на оном најважнијем камену, који је Христос, како би одатле били свједоци и земаљских ширина и небеских висина.
Нека Господ молитвама Светог Саве благослови ове наше крстоносне литије, које се управо одржавају, не са циљем било какве дестабилизације, или са циљем било какве политичке акције – него управо да ту где ми не можемо по нашим немоћима и слабостима да ту Свети Сава и сви Свети из рода нашега помогну да се не раздире име хришћанско и презиме светосавско у овом крају које је заливено крвљу мученика и благословена молитвом Светих праведника. Свети Саво ти помози да живимо сви у слози!“
Појањем празничног тропара, свештенослужитељи су приступили благосиљању и ломљењу славских колача данашњим свечарима. Потом су чланови школе веронауке Свети Ђорђе која постоји при светом храму извели програм у ком је био укључен низ рецитација посвећених Светитељу. По завршетку програма вероучитељица Надица Радовић предвођена свештенослужитељима цркве Светог Ђорђа поделила је светосавске пакетиће свој деци која су учествовала у обележавању данашњег празника. Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском дому.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
