Протођакон Радомир Ракић: Православни богословски факултет у Черновцима

Писати о једином православном богословском факултету у Аустро-Угарској Монархији пре Првог светског рата - у временској удаљености од скоро једног столећа - није никако лаган подухват, јер: а) нема у животу ни једног некадашњег студента из Черноваца, сада далеке Украјине, и б) нико од њих није остављао историјске забелешке или писао мемоаре што би се могло упослити у овом раду. Међутим, остала су њихова дела, уз светао спомен на њихов живот и рад у својој Цркви, Српској цркви. Трећи важан моменат је и чињеница што је тај исти факултет данас, након успостављања суверене Републике Украјине (1990) и после самовласног проглашења аутокефалним једног дела ове Цркве, потпао под јурисдикцију управо ове неканонске јерархије.

Уз то долази и питање, у коликој мери је стаљинистички комунистички режим избрисао трагове о плодном раду ове високе богословске установе... Затим, покрајина Буковина је била унилатерална једино под аустро-угрском влашћу (до краја Првог светског рата), да би између два светска рата била подељена на јужну - под Краљевином Румунијом и на северну Буковину - под Совјетским Савезом, те је град Чепновци потпао под Румунију. Наши богослови нису више слани на студије у тако далеке пределе из једноставног разлога што је основан Богословски факултет у Београду (1920.), а откако је град Черновци потпао под комунистичку власт у Украјини (1945.), факултет је престао да ради; тако све до деведесетих година прошлога столећа кад је васпостављен, али је потпао под тзв. А)токефалну украјинску православну цркву, која ни из далека није била у могућности да факултету подари и сенку од старе славе.