Протојереј др Радомир Милошевић: Србија у вртлогу првог Светског рата

Рецензенти: проф. Др Мирјана Зорић и пуковник Славољоуб Штерић, Смедерево 2014, стр. 328.

На стогодишњицу од Првог светског рата књига протојереја др Радомира Милошевића придружује се многобројним издањима и активностима које су одржаване у спомен славних битака херојског српског народа у Великом рату, који је заувек променио геополитичку карту Европе и света и одредио судбине народа.

Мала Краљевина Србија је имала велику улогу у овом рату, а, како пише аутор, један век од Првог светског рата је прилика да се потомци јунака са Цера, Колубаре и Кајмакчалана подсете на подвиге својих предака и на славне странице српске историје. У обимном издању на преко три стотине страница протојереј др Радомир Милошевић даје прилог нашој историји користећи многобројне изворе и архивску грађу.

Прво полазиште овог, можемо слободно рећи, историјског уџбеника за свакога и све нараштаје јесте хришћански поглед на убиство у рату: „У закону, који  је Бог дао Мојсеју за време боравка на Синају, забрањено је убиство (Изл. 5,13; Понз 5,17). У светлу те заповести поставља се питање како схватити убиства у рату која су принуђени да чине војници државе која брани своју слободу. Физичко противљење злу може да се правда начелима природног морала као крајња нужда и неопходност. Хришћански морал за дефинитивно савлађивање зла предлаже саможртвовање и праштање, као средства која више одговарају идеји Христовог учења...“

Друго полазиште овог изузетно важног поглавља су начела морала као крајње нужде и неопходности у одбрани отаџбине: „..Карактер и морал, како појединца, тако и народа, откривају се у критичним тренуцима, посебно у рату. Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг, каже српска пословица. У Првом светском рату многи су учесници оставили јасан траг нечовештва, тј. јасан доказ одсуства морала,“  пише протојереј др Милошевић из чијег сочињенија наводимо оно што је обележило свако време:... Срби се издвајају својим схватањем морала, јер им је косовски завет наметнуо два неписана закона: закон чојства и јунаштва. Идеал појединца био је да буде частан и човечан према свим људима. То је овековечено као „закон чојства“, тј. одбранити другога од себе. Идеал нације био је да буде слободна, то је „закон јунаштва“, одбранити себе од другога. Идеја погинути за „Крст часни и слободу златну“, тј. за своје физичко и своје духовно биће траје кроз целу српску историју.

Управо у овом духу је и писана књига Србија у вртлогу Првог светског рата – витешки, храбро, часно, војнички... строго и прецизно, па рећи ћемо и стратешки, јер све је овде не само подсећање на наше честите војнике који су живот положили за земљу којом данас ми ходамо, већ и стратегија односа према себи, свом роду, прецима и потомцима.

Сам циљ књиге – да никад не заборавимо историју своју и своје славне претке - истиче да је труд нашег часног протојереја др Радомира Милошевића вредан је сваке пажње.

Поглавља књиге у којима су садржана и сабрана знања о нама Србима у периоду од 1914. до 1918: Први светски рат, Узроци и поводи, Копнена ратиштима и фронтови, Србија у Првом светском рату, Војска Краљевине Србије, Унутрашња политичка ситуација у Србији.

Затим следи потпуније излагање о балканском ратишту: Прва година рата (1914); Друга година рата (1915), Трећа година рата (1916); Четврта година рата (1917); последња година рата (1917).

Поглавље Ослобођење Србије и југословенског простора обухвата посебно градове Ниш, Смедерево и Београд, а затим су донети прегледи страдања страдање Српске Цркве и народа у ратним дејствим и током окупације. На једном месту су вредни записи о ратним гробљима, спомен-црквама и костурницама ,као и о војничким удружењима.

О лицу и наличју војничког живота, о домаћину, супругу и родитељу, као и о врлинама које су красиле и красе Србина данас, драгоцено је да се у свим приликама и на сваком месту подсетимо себе ради и своје будућности ради.

Својеврсно сочињеније протојереја др Радомира Милошевића завршава се прегледом биографија и дела наших војсковођа, генерала и официра,  значајних личности, те се ова књига по садржини може сматрати и једном од наших енциклопедија коју као бисер придодајемо у Албум сећања на Први светски рат.

***

Протојереј др Радомир Милошевић је рођен 1938 године у Малој Крсни код Смедерева. Завршио је Богословски факултет СПЦ у Београду и Философски факултет у Београду (историја). На Богословском факултету је одбранио докторски рад Црквено задужбинарство код Срба, док је на Философском факултету положио професорски испит. Као парох служио је у Друговцу,  Смедереву и Кучеву.

Уређивао је Гласник, службени лист СПЦ, и Саборност, часопис Епархије браничевске. Сарадник је на едицијама: Лексикон српског средњег века (Београд 1999), Енциклопедија српског ннрода (Београд 2008), у којима је обрадио многе појмове из области националне историје, историје Српске Цркве и православног богословља. Члан је Уређивачког добора и сарадник Српске енциклопедије за редакцију религија, теологија и историја Цркве, коју заједнички уређују Српска академија наука и уметности и Матица српска. Свом завичајном граду Смедереву приложнио је многе радове којима допуњава историју овога краја. Члан је Уређивачког одбора и сарадник Смедеревске енциклопедије. Данас живи као пензионисани парох у Смедереву.

Током 2002. године објавио је: Манастир Копорин, Копорински летопис, Манастир Копорин 1402-2002, Свети првомученик Стефан у српској духовности и државности.

У прилог историографији и духовној баштини града Смедерева објавио је: Ратни поменик Смедерева (2003), Српска православна епархија браничевска (2003);  као и о светињама у Смедереву: Древне светиње и храм Богородичиног успења (2006), Саборни храм Светог Ђорђа (2006), Храм Светог Луке (2006), Павле, митрополит смедеревски (2006)

Богословске теме обрађује у књигама: Православна агиологија; Православна еортологија (2004); Православна пасхалија (2005); Свето писмо у православном богослужењу (2015); Веронаука са радио-таласа (2010).

Зорица Зец