Протојереј Србољуб Милетић: Старац Никанор

Интервју протојереја Србољуба Милетића, писца књиге о Старцу Никанору, за Српски глас

- Оче Србо, из штампе je изашлa Ваша књига о Старцу Никанору. Да ли сте задовољни оним што сте сакупили о њему?

О. Србољуб: Захваљујем свима који су ми доставили материјале и фотографије, који су сарађивали са мном на књизи, посебно Епископу Иринеју, који је био иницијатор овог дела. Кажу да само свети човек може тачно и на одговарајући начин говорити о неком другом светом човеку; односно, само онај ко је и сам на себи искусио чудесну благодат и велику милост Божју може о томе говорити са поуздањем. У одсуству тог искуства ми се излажемо ризику да неке ствари у тој књизи могу звучати претерано или, пак, сасвим скромно или нејасно. Свесни смо тога, али ипак, љубав према добром и мудром Старцу Никанору охрабрује нас да принесемо овај спис као једну воштаницу на његов свети гроб.

- Да ли је његова, да тако кажемо, биографија у књизи потпуна? Да ли је било тешко сакупити податке о њему?

Сходно његовом монашком и подвижничком духовном животу и делању, сакривеном од јавности, материјала за детаљну биографију је мало. Сматрамо, ипак, да ће и ово што смо успели да сакупимо, послужити један наш захвални поглед на живот овог чудесног Старца. Није нам била намера да пишемо роман или приповетку у којој би наша машта попуњавала делове који недостају, већ смо се трудили да се држимо чињеница и података који су нам били доступни. Надамо се да ће на основу реченог читаоци моћи да стекну слику о овом правом Србину и изузетном Божјем човеку који је, попут светог Саве, свој живот посветио Богу и роду. Желели смо да на једном месту изложимо све оно што смо успели да сакупимо како би од тога имали користи и они који га у овом свету и животу нису срели, а све са жељом да га опет сретнемо и са њиме будемо тамо где је он сада.

- Можете ли нам укратко рећи ко је био Старац Никанор?

Као последњи представник старе генерације хиландараца, добри пастир разумног Христовог стада, Старац Никанор је, како Оци кажу, био небески човек и земаљски анђео: смиренога ума, човекољубив, миротворац, испуњен духовном мудрошћу, благородни пример и учитељ чистоте срца, трудољубив, неуморни молитвеник пред Господом и неугасива светиљка Духа Светога. У лику овог светогорског Старца све оно племенито, што се природно очувало у нашем народу, очишћено постом и молитвом, спонтано је засијало освећеним сјајем. У другој половини двадесетог века још увек је било представника старог нараштаја монаха духовника који су већину свог живота провели подвизавајући се на, такорећи, средњовековни начин, без струје и телефона (a да не помињемо компјутере и паметне мобилне телефоне), без возила, па чак и без путева. Међу њима је проигуман манастира Хиландара Старац Никанор био један од најпоштованијих и најпознатијих.

- Значи ли то да су и други у њему видели једног - човека Божјег?

Mноги o Старцу сведоче да је био изузетан Божји човек: „Он је чист, изворни, непатворени сељак, који је као племенита биљка пресађен у најдивнији Врт Богородичин, како се и назива Света Гора“ - каже један академик. „Тамо је оно што је примио у родитељској кући од честитих ваљевских сељака, усавршио, обликовао, преобразио попут Светог Саве... и попут многих других који су од времена Светог Саве ходили тим путем. Он се тамо преобразио и онда је кренуо да преображава, препун пустињског оптимизма, препун наде и чистоте. Био је то прави човек, Србин, стамен и спокојан по природи, стрпљив, смирен и сталожен по понашању, чврст у вери, пажљив у опхођењу, нежан у духовним стварима, скроман и једноставан, пун дубоког разумевања... Седе браде и старачки црвенкаста лица, деловао је достојанствено, онако како од вајкада делују прави домаћини у Србији. Уравнотежен и чврст, префињени духовник који је умео са много пажње да саслуша и са очинским ширинама да разуме и подржи. А поседовао је и оно више, светачко. Тај човек је ширио око себе мир, а између њега и света као да је уобичајена ограда била порушена, пред њим се човек потпуно и лако исповедао, осећао је доброту и чедност, мудрост верника коме је Исус Христос Бог и узор“ – говоре учени људи о Старцу Никанору.

- Још су у време комунизма у бившој Југославији многи обични али и познати људи посећивали Хиландар? Када је Старац Никанор дошао у тaј манастир?

Отац Никанор се замонашио у Хиландару још далеке 1927. године. Од 1941. године је био члан хиландарског Сабора стараца, потом је деценијама био проигуман Хиландара, а био је више пута и на дужности Протоса Свете Горе. У својим зрелим годинама уживао је велики углед, не само међу светогорским монасима, него и свуда у Православљу, а посебно у Српској цркви. Његов изразито благ и ненаметљив, али огроман ауторитет, пленио је љубављу и једноставном, здравом мудрошћу. На овај начин су га доживљавали подједнако и учени и неуки, многобројни посетиоци и поклоници, исто као и научници и водећи политичари, који су долазили у посету Хиландару или са којима се Старац сусретао на својим путовањима. Епископ Андреј (Ћилерџић), који је у младости провео око годину дана у Хиландару, каже да се за Старца Никанора са сигурношћу може рећи да је испунио две највеће заповести: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и: Љуби ближњега свога као самога себе! (Мт 22,37-39) Он прича да је отац Никанор увек зрачио особитом љубављу, а у његовом присуству се осећала близина будућег Царства Божјег.

- Може ли се рећи да је он био талентован, обдарени духовник?

Имао је од Господа чудесан дар да једноставно, здравоумно, трезвено и смирено, са много љубави, сасвим ненаметљиво и спонтано пали кандила вере у срцима људи које је сусретао. У доба потрошачког друштва, у време убрзаног развоја технологије и распрострањења масовних комуникација, у атмосфери маркетинга и менаџерства, Старац је увек делао на стари, добри, људски и хришћански начин, у непосредном разговору и у личном сусрету са људима. Он није био човек маса него човек срца. Када би се обраћао јавности, у виду кратких беседа или ретких интервјуа, учинио би то сажето, очински топло и људски срдачно. С друге стране, у личном сусрету се никада није устручавао да посвети онолико пажње и времена колико је потребно човеку који је пред њим, ма о коме да се радило. Са подједнаком пажњом и уважавањем је разговарао, како са црквеним великодостојницима, политичарима или научницима, тако исто и са простим побожним сељацима. То говори о његовом великом смирењу и кротости.

- Пред крај живота Старац Никанор је доста путовао међу Србе, како у земљи тако и у свету. Који је био циљ његових путовања?

Утврдивши се у одрицању себе и усавршивши се у монашком подвигу и послушању ради љубави Божје, он је у старости ту своју љубав и смирење преносио на друге. Старац је ишао тамо где је био најпотребнији, не жалећи ни себе, ни велики труд на многим напорним путовањима, дугим богослужењима, на важним прославама и саборима, на којима је узимао учешћа као представник и предстојатељ манастира Хиландара. Било је очигледно да му је постало сасвим свеједно где и када ће га Господ позвати к себи. А дотле, у лику овог светог Старца, онима који нису могли отићи у Хиландар, Хиландар је долазио у походе.

- За крај, која је поука или порука књиге?

Послужићемо се речима самог Старца Никанора које је често изговарао: „Један је Бог, једна Србија, један пут светосавски, једна Вера и Црква - православна! То је најважније, а све друго је споредно.“ Молитвама преподобног оца Никанора, Господе спаси и помилуј нас!