Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић (1924-2018)
Дужност свих нас у Цркви јесте непрекидно молитвено сећање на наше учитеље, сараднике, ближње и предходнике.
Апостол Павле, обраћајући се Јеврејима, слови: ”Сећајте се својих учитеља који су вам проповедали реч Божију; гледајте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру Њихову.” (13:7) Стога, ових неколико редова и биографских података пишем из захвалности према оцу Матеји Матејићу; свештенику, писцу, антологу, професору, оцу и пријатељу.
Проту Матеју упознао сам у Чикагу, 2004. године. Тада, и ако већ дуже у пензији, преваливши 80. лета, Прота је био духовно крепак, веома активан, бистар и ведрог духа. Сећам се предавања које је одржао у Чикагу у сали Саборног храма. Тема је била: ”Четири принципа библијског даривања.” Након предавања, док смо шетали, застао је и некако свечаним тоном рекао: ”Знаш, дете, мислим да сам вечерас промашио тему, али сам свима послао јасну поруку.” После одласка у пензију неуморно је писао, а повремено је држао предавања на Универзитету и, по позиву, у многим српским храмовима Америке и Канаде.
Изузетна је част писати о једном тако значајном и незаборавном свештенику Српске Православне Цркве на америчком континенту. Прота Матеја био је писац, преводилац, песник, универзитетски професор словенских језика и књижевности, а на првом месту, што је стално истицао, био је српски православни свештеник.
Матеја Матејић рођен је 19. фебруара, 1924. године у Смедереву, у патријархалном дому. По окончању Другог светског рата, 1945, у 21. години живота, Матеја је емигрирао у Сједињене Америчке Државе. На Државном универзитету у Мичигену је дипломирао. На истом Универзитету, неколико година касније, одбранио је докторску дисертацију.
Прота Матеја је дошао у Колумбус, Охајо, на позив Епископа источноамеричког др Саве Вуковића, 1967. године, када је и основана црквена заједница (парохија) у овом граду. Скоро годину дана, а сваког викенда, Прота је, са породицом, у једном правцу, возио преко 200 км, из Кливленда у Колумбус, да би служио свету Литургију и са народом проводио време. Ускоро, црквени одбор донео је одлуку о куповии земљишта и једне куће где је направљена капела тј. богослужбено место. Године 1968. отац Матеја се сели у Колумбус када и бива изабран за професора Државног универзитета Охајо у Колумбусу.
Са својим парохијанима зида велелепни храм, посвећен Св. Стефану Дечанском. Храм је био завршен за годину дана. Осветио га је Епископ источноамерички др Сава Вуковић, 8. септембра, 1973. године. Поред нове цркве, прота Матеја, заједно са парохијанима, купује још два објекта уз само црквено имање. У Споменици ове парохије, а поводом 25. година храма у Колумбусу, између осталог стоји записано: ”Много важнији него физички и материјални циљ је духовни напредак заједнице Православља. Посета службама је одлична не само недељом него и осталим светим данима. Број народа који се причешћује је необично велики.” Од оснивања парохије 1967. стални свештеник био је прота Матеја. У мировину одлази 1991. године.
Од 1968. предавао је на Државном Универзитету Охајо у Колимбусу где је основао (1970.) и водио, научни пројекат познат као ”Хиландарска соба”. Био је први директор Истраживачког центра за средњовековну славистику. Дуго година био је главни уредник издавачке установе ”Косово” као и званичног листа СПЦ у Америци и Канади ”Стаза Православља.” Одликован је, 2000. године, орденом Светог Саве првог степена као и архиепископском граматом Његове Светости Патријарха српског Павла
Највећи успех оца Матеје Матејића јесте оснивање ”Хиландарске собе” при Државном универзитету у Колумбусу, Охајо. Са благословом Епископа источнамеричког др Саве (Вуковића) и уз помоћ колега са Универзитета, неколико америчких научних установа и председника Српског народног савеза Божидара Стојановића (Боб Стоун), отворена је 1970. године, ”Хиландарска соба” при Универзитету (Хиландарски научни пројекат). Касније, пројекат добија ново име ”Хиландарска научна библиотека и архивски центар за проучавање словенског средњовековља”. Прота Матеја, заједно са сином, др Предрагом Матејићем, одлази у Хиландар 1970. године и наредних пет година снимају и микрофилмују све рукописе у манастиру Хиландару као и у још три светогорска манастира. Данас ”Хиландарска научна библиотека” у Колумбусу је највеће ”хранилиште” словенских рукописа на микрофилму у свету. Осим тога, ”Хиландарска научна библиотека” поседује стотине дијапозитива на којима су снимци икона, фресака, зграда, црквених утвари и других објеката. Кроз ”Хиландарску научну библиотеку” Државног универзитета у Охају, током три деценије постојања, прошло је преко триста научних радника из целог света. После пожара у Хиландару, свима је постало јасно колико је драгоцен посао урадила група научника са Универзитета из Охаја, на челу са оцем Матејом Матејићем.
Уснуо је у Господу у 94. години живота, на дан Светог апостола Акиле и преподобног Никодима, 27. јула, 2018. године. Побројаћу само нека дела која су изашла из пера оца Матеје. Ова дела представљају само мали исечак из богате духовне и академске ризнице свештеника и професора Матеје Матејића. Тамо где време не стари; Православље – Храброст бити друкчијим, снага остати не промењен; На стазама избегличким: Српско песништво у избеглиштву 1945-1968; Плодови бдења; Јеванђеље по Мајку; Свет извезен стиховим; Кратка историја Руске Православне Цркве (На енглеском), Биографија Св. Саве (На енглеском), Антологија Српске средњовековне књижевности (На енглеском), Света гора и манастир Хиландар (На енглеском), Однос Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве кроз векове (На енглеском), Косово и Видовдан 600. година касније (На енглеском), Невоље у Хиландару, Библијска упутства за Хришћански живот (На енглеском), Хиландарски рукописи (На српском и енглеском), Преостало је не промењено, Најстарија Хришћанска литургија (На енглеском) и ”A festschrift for Leon Twarog.”
Вечан ти помен Прото!
протођакон др Дамјан С. Божић
фото: прота Матеја Матејић са епископом Хризостомом и сином Предрагом
