Протојереј-ставрофор др Савo Јовић предавао у Сремским Карловцима

Празничним бденијем уочи прослављања Света Три Јерарха у Саборном храму у Сремским Карловцима началствовао је ректор Карловачке богословије, протојереј-ставрофор Јован Петковић.

Богослови су испунили храм и појали пуним гласом. Верни народ је узео учешће у овом радосном предпразничном сабрању.

После бденија сви су прешли у свечану салу Карловачке богословије да поздраве уваженог предавача протојереја-ставрофрора др Саву Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода, и саслушају његово предавање на тему„Значај јеванђељских мотива у српској народној песми“. У уводном слову протојереј Јован Милановић, старешина Саборне цркве и професор Карловачке богословије, представио је лик и дело предавача

 "Заслугом хришћанскх мисионара, посебно свете браће Кирила и Методија, и њихових наследника, а нарочито и свакако најплодоноснијим радом Светога Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, заживело је Свето Јеванђеље међу Србима, које је попут живоносног огња прожело целокупно народно биће наших предака и постало темељ њиховог живота. Све се мерило Христом и Његовим учењем..." казује отац Саво на почетку излагања и додаје да су се људи трудили да живе јеванђељским начином живота и да Јеванђеље уграђују у своје стваралаштво и делатни живот. 

Семе Светог Јеванђеља почело је да се шири и даје своје делотворне плодове у многим видовима људског стваралаштва, а посебно у епским народним песмама које су се преносиле с нараштаја ма нараштај. 

Циљ народних песника је био да уградњом јеванђељских мотива у српски еп те народне песме буду својеврсне катихезе-поуке, које су вековима биле духовна храна и путоказ генерацијама које су тражиле пут спасења и вечни смисао постојања. Епске народне песме у себи садрже много Бога и оне имају свевредност, међународну вредност, културну и цивилизацијску. Уткане су у биће културног наслеђа српског народа. 

Отац Саво Јовић је бројним стиховима из народних песама поткрепио казивање о јеванђељским вредностима у епским народним песмама; тако о Светој тајни причешћа читамо у песмама Косовског циклуса, као што у многим песмама српске епике читамо о покајању, исповести, греху, о опраштању и милосрђу, милостивом Самарјанину (Косовка девојка)... "У епским песмама су биле приказане и слике Крсне славе које извиру из Свете Литургије и уливају се у породице - Цркве у малом..." казује отац Саво. 

Порука јеванђељских мотива из епских народних песама никада не застарева, преноси се на сва покољења, а њихова практична примена се односи на преображавање искуства, дајући  му прави смисао и приводећи га истинском животу. У нашој епској поезији подвиг духа узима најзначајније место и узвисује се изнад победе јунаштва. 

Отац Саво Јовић је указао на потребу епске песме и у нашем савременом добу, јер би будила стање духа, чинила га приправним за борбу, савлађивање животних недаћа и препрека. Нажалост, у данашњем образовању епске песме су врло мало заступљене, запажање је крстоносног проте Саве Јовића. 

Присутни гости и ученици имали су прилике да после предавања постављају питања уваженом предавачу.

На дар су ученици Карловачке богословије добили вредну књигу о Христовом светосавцу Михаилу Пупину аутора протојереја-ставрофора др Саве Јовића, некадашњег ученика овог достославног училишта.

Предавању су присуствовали протојереј-ставрофор Марко Шпановић, ректор у пензији, протосинђел Клеопа (Стефановић), настојатељ Сетоваведењског манастира Сремских Карловаца, угледни гости из Сремских Карловаца, Новог Сада и околине. 

Предавање протојереја-ставрофора др Саве Јовића може се слушати на Радију Слово љубве. 

Зорица Зец 

Фото Михаило Јањић