Протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић: Парохијске приче

За тридесет пет година пастирског рада, служећи у осам храмова у Сарајеву и Београду, протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић, као и сви свештеници са подужим пастирским стажом, сретао се са разним људским судбинама, сретао се са људима чији су се животи по подвигу или греху издвајали, који су толико занимљиви да се памте и као пример препричавају. Отац Драгомир их није само памтио него их је и записивао, а сада и објавио.

У издању издавачке куће „Бернар“ управо се појавила књига „Парохијске приче“ свештеника Драгомира Убипариповића. Књига је представљена 26. новембра у Великој сали Парохијског дома цркве Светог Саве у Београду. О књизи су говорили издавач и уредник Никола Дробњаковић, протојереј ставрофор проф. др Драгомир Сандо, парох земунски Далибор Стојадиновић, као и аутор отац Драгољуб Убипариповић. Појао је хор „Видик“ из храма Преображења Господњег из београдског насеља Видиковац. На овом истом месту пре нешто више од године дана представљена је Убипариповићева претходна књига „Ратни дневник сарајевског свештеника“.

У књизи је педесет пет кратких прича, тематски груписаних у осам целина, осам циклуса: Рађање, Брак, Љубав према дјеци, Огрешење, На путу подвига, Милосрђе на дјелу, Из живота и Занимљивости. Те приче, које следе образац библијских прича, су сажете, упечатљиве, добро испричане течним језиком. Све те приче су истините, пренесене су из живота, то су уствари згуснуте људске драме које би се могле развити и у шира казивања. Неки од актера тих прича живе међу нама, а ли се у књизи ретко појављују под својим именом. То су приче о људском паду, људском греху, али и о подвигу. Сведоче о напорима појединаца и породица да тај грех прво сагледају, а онда се покају и усправе. Има примера и малодушности и неуспеха. Свака од тих прича подстиче на размишљање и преиспитивање.

Ј.Бајић