Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић: ИЗЈАВА ЗА "ДАН"

Ових дана сам дошао до сазнања да је рођена сестра министра унутрашњих послова Ивана Брајовића већ годинама запослена на Катедри за српску књижевност на државном Филолошком факултету Универзитета у Београду. Ужа специјалност јој је средњовјековна српска књижевност која се у науци назива и ”српском црквеном књижевношћу”. Прије избора за доцента на Филолошком факултету, годинама је радила у Археографском одељењу Народне библиотеке Србије као државне институције. Највећи број својих научних радова објавила је у зборницима који су штампани у издањима Српске Православне Цркве и то је, свакако, за похвалу.

Брајовићева рођена сестра је најљепше стручне радове објавила о српском народу и Српској Цркви. Вриједи поменути неке од њених научних радова: Житије Марије Египћанке у српско-словенској рукописној традицији, Житије Светог Петра Коришког, Српско средњовјековно насљеђе, Хиландар у књигама, Приватни живот у српским земљама средњег вијека, Служба Светом Кнезу Лазару, Хиландарска оснивачка повеља Светог Симеона и Светог Саве и многи други. Изузетно је ангажована на српским државним пројектима Ктиторски натписи на фрескама 12. и 13. вијека (Византолошки институт САНУ), Друштво о српској дипломатичкој грађи, а члан је и редакције Старог српског архива. Сви ови подаци су доступни сваком грађанину преко званичног сајта Филолошког факултета у Београду, а министар Брајовић их, иако нема разлога да се тога стиди, крије као змија ноге. Требало би, да је среће, да се тиме поноси.

Брајовићева сестра је заслужила све похвале и као стручњак и као човjек. То се не може рећи за Брајовића, при чему не бих овдје отварао питање његове професионалне грађевинске каријере, а могу ако министар то жели.

Знам да је у Црној Гори обичај да се породице не увлаче у јавне полемике, али морам да нагласим да је те обичаје нарушио управо Брајовић тако што прогони и шиканира не само нас православне свештенике него прогони и шиканира и наше породице.

Не могу, а да се не запитам како овај министар – грађевински инжињер, чији је ресор рекордер по броју незаконитих аката која су поништена у Управном суду, а који се стално позива на законе и владавину права – није по службеној дужности одузео црногорско држављанство и својој рођеној сестри као што га је одузео Предрагу Поповићу и другим црногорским држављанима. Зашто се, кад је одузимао држављанства и доносио рјешења о прогонима и шикани, није угледао на свог претходника Јусуфа Каламперовића који није прогонио ни свештенике ни грађане? Зашто се није запитао, кад је доносио одлуке о прогону православних свештеника и њихових породица, да ли је нормално да он то чини Србима из Србије који живе у Црној Гори кад је Србија пружила гостопримство његовој рођеној сестри? И хвала Богу, па је нико у Србији не прогања, не малтретира, не шиканира и не спрјечава у животу и раду као што то он чини Србима из Србије, Босне и Херцеговине и другима који живе у Црној Гори. Не дај Боже да неко из Србије крене да је прогања на било који начин, па и на начин на који Брајовић прогања мене и друге свештенике, сигурно бих био међу првима који би јавно стали у њезину заштиту.

Као човјек и као правник знам да се закон мора примјењивати једнако и на исти начин према свима, а не само према некима као што то чини грађевински оперативац на министарском положају откад је засјео на чело МУП-а Црне Горе. Јасно је да нико, па ни Брајовић, не може да утиче на национална опредјељења и животне одлуке своје сестре, али његови двоструки аршини у истим ситуацијама отварају многа питања. Зар се тако штити јавни интерес у Црној Гори?