Протојереј–ставрофора Србољуб Милетић: Храм Светог архиђакона Стефана, уметност и архитектура

У издању Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију из штампе је изашла књига „Храм Св. архиђакона Стефана, уметност и архитектура“, протојереја – ставрофора Србољуба М. Милетића. На представљању овог дела у сали Патријаршије у Београду, говорили су декан Академије протојереј – ставрофор др. Радомир Поповић, професор емеритус Академије СПЦ, др. Предраг Ристић, протођакон Миодраг Томић, професор Фрескописа Горан Јанићијевић и аутор. Између излагања је наступао хор Деспот Стефан Лазаревић, под управом професора Предрага Миодрага.

Декан Академије др. Радомир Поповић је истакао да су овај храм и књига о њему, зрели плод наше Цркве у расејању на aустралијском континенту. „Колико је мени познато, књига овакве врсте и склопа није се до сада појавила на српском језику. Она је велика новина у нашој савременој штампаној речи. Књига се лако чита, али иза ње стоји велики труд који је аутор уложио да би је саставио на основу многих синаксара, служби, историјских списа, житија светих као и дела водећих историчара уметности.“ – рекао је др. Радомир Поповић.

Књига представља једну врсту мале енциклопедије православља, настале сатрудништвом више чинилаца: људи од писане речи, архитекте, уметника, свештеника и верног народа... Она је такође, плод постојања једне чврсте парохијске заједнице, која је током многих деценија узрастала и духовно се обликовала. Аутор је дубоко проникао у нашу духовну историју, у историју свештене уметности, фрескописа и архитектуре. Он је овим делом пружио не само један својеврстан водич кроз храм, од фреске до фреске, од архитектуре до иконе, него и сажети преглед наше националне свештене историје и библијске повести.

Храм Св. Стефана у Рути Хилу у Сиднеју изграђен је и освећен почетком 1983. године. Након једне деценије његови зидови су попуцали због дебелог слоја глине на коме црква лежи, па се морало приступити санирању целе грађевине. Како је храм направљен у стилу тада већ застарелог постмодернизма, решено је да се он и стилски поправи, то јест, да се црква обнови у духу српског класицизма, појаснио је аутор књиге прот. Србољуб Милетић.

Професор емеритус Академије СПЦ, др. Предраг Ристић је приметио: „Дуго година стање црквенe архитектурe и уметности у Аустралији, као и на многим другим местима у дијаспори, било је врло лоше. После Другог светског рата појавила се 'дивља архитектура најгоре врсте' наших храмова, тако да човек уопште не може да препозна да ли је то црква, радионица, некаква сала или учионица?  Када форензичару дате лобању он ће одмах препознати да ли се ради о црнцу, белцу, индијанцу или кинезу. Тако је и са архитектуром храмова, по којој се одмах примећује којој религији то припада.“

„За разлику од Европе, где су људи зидали пре много хиљада година, Аустралија нема своју историју архитектуре, јер Абориђани нису имали потребе да буду градитељи и архитекте. Тамо такве традиције нема, па се могу имитирати само неки модерни токови. А стиче се утисак да су извесни људи, у својој наивности, желели стално да ваде Српску цркву из некакве њене 'заосталости' да би је прикључили савременим токовима и догађајима. Тако се, на једном месту где се 'србовало', налазила 'копија' Милешевског анђела, на којој човек није могао да препозна лик - да ли је то коњ или гуштер? На многим местима у нашој дијаспори царовала је тешка наива, како у архитектури тако и у иконографији“ - каже др Ристић.

Говорећи о фрескосликарству декан Академије др. Радомир Поповић је рекао: „Карактеристично је да у овом храму преовлађују иконе и фреске везане за нашу Српску цркву и историју, многи мотиви из наших манастира, наши свети преци, велможе, краљеви, цареви, као и свете Српкиње до најновијих времена. Ту су представљени у слави Божијој мученици пострадали за веру у Другом светском рату, као и св. отац Јустин и св. владика Николај, а ту су и ликови духовних великана који чекају на канонизацију, као патр. Павле и Старац Никанор. Наша целокупна духовна прошлост нашла се у једном низу који обухвата много векова до данас. Имати такав храм, богато украшен овако великим духовним садржајем, велики је дар Божији.“

Протомајстор Миодраг Томић је појаснио:  „Црква је велика, површине 706 м2, на којима је осликано 473 лика и 56 композиција. Посебан изазов за иконографа представљале су северна и јужна галерија, спојене хорском апсидом. Њих украшавају ликови и сцене из српске свештене историје. Мени је било велико задовољство да изображавам ликове на онако дивним површинама“ – рекао је протођакон Миодраг Томић.

„Када се уђе у православни храм, у куполи изнад Олтара се види Богородица Ширшаја небес. Њене раширене руке представљају једну пра-меру, хват. Тај хват је урезан у наш систем, ако не мишљења, онда размеравања. Православне пропорције су уграђене у наш менталитет и у нашу хришћанску веру. На пример, код католика се тежи ка висини, а код нас православних ка хоризонту. Они мисле да, што год су више – то су ближи Богу. А ми знамо да то није пут, већ обично зидање Вавилонске куле коју Господ руши. “ – рекао је професор др. Предраг Ристић. „Ми смо Васељенска црква која отвара хоризонте, а у првобитном решењу храма Св. Стефана они су били уништени. Уздизале су се равне површине зидова, а облици дугуљастих прозора су били сведени на вертикалне процепе. Купола се није видела  јер је била сакривена иза зидних панела. Међутим, зидови цркве су попуцали не због тога што то није била православна грађевина или зато што је личила на једну протестантску учионицу, већ због лошег статичког прорачуна. А отац Србољуб је желео да се статика и архитектура повежу једна са другом, да се обе обнове на православан начин. Када сам дошао у Аустралију и размерио цркву, видео сам да су све пропорције добре и истините. Мрежа пропорција се укрштала тачно тамо где треба да се налазе стубови. Претходни архитекта, Миодраг Шундић, то није могао да научи у Аустралији, то му је остало у генима. А склад пропорција одговара и акустици и фрескопису.“ – закључио је др. Ристић.

Горан Јанићијевић, професор Фрескописа на Високој школи - Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију је истакао: „Значајна је метода аутора књиге о храму Св. Стефана, протојереја Србољуба Милетића, који нам показује црквену уметност као извор и надахнуће будућим истраживачима и историчарима. Специфичне су теме из Србљака. Тако, књига сведочи о литургијском, духовном и парохијском животу у времену у коме је ова уметност настала у далекој Аустралији. Јер, ова архитектура и иконографија представљају колективно дело те црквене заједнице. Оне су формулисане њеним литургијским животом, а он се пак, развио под утицајем традиције и доминације одређених хришћанских вредности у тој средини. Све се то материјализовало и на тај начин постало видљиво у овом светом храму и у овој књизи. Међу ауторима овога дела су и два корифеја: архитекта др Предраг Ристић и протомајстор Миодраг Томић. Храм и књига су не само индикатор тог унутрашњег смисла, него и пројављивање, презентација онога што се у духовном и невидљивом смислу догађа у овој парохији. Због свега овога верујем да ово дело треба узети као образац за препоручивање свештеницима и свима који имају дара за обнову и изградњу цркава. Књига представља немерљив допринос проучавању црквене уметности, а ако хоћете, и извор у проучавању историје савремене цркве.“ – рекао је професор Јанићијевић.

„Храм Божији је сам по себи икона. Архитектура, облик и изглед храма јесу уствари лик, обележје и символ духовних, јеванђелских, небеских вредности. Оно што ми видимо док посматрамо цркву је уствари исто оно што видимо када посматрамо фреску или икону. Крајњи циљ архитектуре, облика храма, исти је као и код иконе - да прославимо Бога на један прави и истинити начин. Многи Господа, спасење и духовни живот виде на различите начине. Али је само један прави и истинити, јеванђелски, по речи Христовој: А ово је вечни живот: да познају Тебе јединога истинитог Бога и кога си послао Исуса Христа. (Јн. 17, 3) – закључио је аутор књиге.

Књига „Храм Св. архиђакона Стефана, уметност и архитектура“ протојереја – ставрофора Србољуба М. Милетића, може се набавити у Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду.

Мр Предраг Миодраг