Пруски принц се извињава због геноцида над Јерменима
Праунук последњег немачког кајзера Вилхелма II, евангелистички пастор истиче кривицу Немачког царства на екуменском покајном богослужењу
Берлин 30.03.2015. године – Екуменским покајним богослужењем у берлинској Спомен цркви Кајзера Вилхелма у недељу увече обележен је геноцид над Јерменима. У овом геноциду пострадала је хришћанска мањинска заједница у Турској 1915. године – скоро милион и по Јермена, Халдејаца и Асираца. Богослужењем је началствовао јерменски православни (дохалкидонски) Архиепископ Карекин Бекђијан, као и праунук последњег немачког цара Вилхелма II, иначе пастор Филип Кирил, принц од Пруске, уз учешће више стотина хришћана из Берлина и Бранденбурга.
„Од пада авиона 24. марта пред наше очи избија она страхота за шта је све способан сваки човек уколико се најискренијим срцем не веже за Исуса Христа“, рекао је пастор у својој проповеди. Човек који не жели да буде вођен руком Божјом, спреман је на најгоре ствари, „било да је копилот, болничар, службеник или царски канцелар“.
Између 1915. и 1918. г. у ондашњем Османском Царству погубљено је до милион и по Јермена. Историчари говоре о „првом геноциду 20. века“. Немачко царство је у Првом светском рату било савезник Османског царства и имало је податке о масакру и протеривањима, при том не учинивши ништа против тога.
„Године 1915. није било смелих хришћана.“
Принц од Пруске је даље казао да и владари држава, политичари и милиција, уколико нису прожети најдубљом љубављу према Христу, налазе се у опасности да љубав према ближњима жртвују на олтару себичности, уображене величине и кукавичлука. Барем за руководиоце Немачке из 1915. године може се зацело рећи: поштовали су Христа уснама, али им је срце било далеко. У то доба није било смелих хришћана који би се својом вером одупрели националистичким поривима.
После проповеди потомак последњег немачког цара је казао: „Као потомак Вилхелма II идентификујем се са његовим прегрешењима, и пропустима и свесрдно молим Бога и јерменску хришћанску заједницу и Архиепископа Карекина, који овде представља свој народ, за опроштај због многоструке кривице Вилхелма II при страшном, свирепом геноциду над Вашим народом“. У његовој покајној молитви се вели: „Као Немци признајемо пред Тобом, Боже, и пред нашим јерменским сестрама и браћом ону неправду коју су починили наши преци“. Ова неправда спада у историју, „од које се ми не можемо и нећемо једноставно дистанцирати“.
Извор: Катпрес (превео Р. Ракић)
