Прва генерална аудијенција после Синода

Већ на почетку генералне аудијенције 28.10.2015. г., поздравивши болеснике који су због невремена били смештени у дворани Павла VI, Папа Фрања је подсетио на обележавање 50-годишњице Другoг ватиканског концила и декларацију Nostra ætate, која се односи на односе Римокатоличке цркве према другим религијама.

Папа Фрања је изразио добродошлицу појединицима и групама, представницима различитих религија који су присуствовали овој аудијенцији. Свети Отац је подсетио како је Други ватикански концил био изванредно време промишљања, молитве и дијалога са сврхом обнове Цркве према самој себи и према свету. То је било читање знакова времена и ”ађорнамента” (посадашњења) зарад двоструке верности: црквеном предању и верности људи нашег доба.

Бок који се Откривењем јавио у створеном свету и историји, који је говорио преко пророка и, коначно, пуноћи – у своме Сину постао човек – обраћа се срцу и духу свакога човека који тражи истину и начин да њу живи.

Папа је истакао актуелност Декларације и у нашем времену и подсетио на поједине њене тачке: пораст независности народа, тражење животног смисла, смисла патње и смрти. Питања су која нас стално прате на животном путу. Ту је и заједничко порекло и заједничка судбина целокупног човечанства, јединственост људске породице као начина трагања за Богом или за Апсолутом.

Црква не одбацује ништа што је у другим религијама лепо и истинито. На вернике свих религија гледа са поштовањем ценећи њихову духовну заузетост и морал. Црква је отворена у дијалогу са свима, али истовремено остаје верна истинама у које сама верује, почевши од оне да спасење понуђено свима, започиње у Исусу, једином Спаситељу; и да је Дух Свети на делу, као извор мира и љубави.

Међу толиким догађајима и иницијативама у односима са нехришћанским религијама, Папа је издвојио сусрет у Асизију 1986.г. који је иницирао папа Јован Павле II, пожелевши тада да се сви који верују у Бога, настоје на пријатељству и јединству између свих људи и народа.

Папа Фрања је споменуо и односе између хришћана и Јевреја  и објаснио да обострано познавање и поштовање које влада у њиховом међусобном односу, важи и за односе Цркве према другим религијама.

Папа је затим изричито споменуо муслимане, који се клањају Богу милосрданом и свемогућем,Створитељу неба и земље. Они се позивају на Авраамово очинство, поштују Исуса као пророка и његову мајку, Дјеву Марију, верују у  страшни суд, практикују молитве, милостињу и пост - рекао је Папа. Дијалог нам је потребан, не може бити другачији него отворен и пун поштовања, и тада он постаје плодоносан. Међусобно поштовање је увек и услов међурелигијског дијалога: поштовање права другога на живот, физички интегритет, његове основне слободе: слободу савести, мишљења, изражавања и слободу вероисповести. Свет нас посматра као вернике и подстиче на међусобну сарадњу са свима људима добре воље који можда не исповедају ниједну религију. И очекује од нас успешне одговоре на многе теме; попут мира, глади и беде која погађа милионе људи. Затим криза екологије, насиља, посебно оног почињеног у име религије, па подмитљивост, морална деградација, криза породица, посебно криза наде.

Ми верници за овакве проблеме немамо готова решења, али имамо један велики извор – молитву! Молитва је нужно наше благо из којег узимамо у складу са сопственим предањима. Због насиља и тероризма раширен је став сумњичавости и управо осуде религија. Заправо ниједна религија није имуна на ризико фундаментализма и застрањења, било индивидуа или група. Потребно је гледати на позитивне вредности које дотичне религије предлажу и које су извори наде.

Дијалог утемељен на поверењу и поштовању може посејати семе добра које у животу људи постаје корен пријатељства и сарадње на многим подручјима, посебно у служби сиромасима, деци, остарелима; затим у прихватању избеглица и у бризи за социјално понижене. Можемо заједно ићи бринући се једни за друге и за створено. Можемо заједнички прослављати Створитеља који нам је даровао врт света да га чувамо и узгајамо као заједничко добро и можемо се супротстављати сиромаштву и свакој особи осигурати достојне животне услове.

Изванредни јубилеј милосрђа, наставио је Папа, прилика је за заједничку сарадњу на подручју милосрђа. Са нама се могу ујединити многе особе које не верују или које су у потрази за Богом и истином. Милосрђе на које смо позвани обухвата све створено, које нам Бог није поверио да га безочно искористимо или, још горе, – уништимо.

Требало би да се питамо о свету каквим смо га затекли, а каквим га остављамо, почевши од животне средине у којој живимо до малих гестова нашег свакодневног живота, рекао је Папа.

За будући међурелигијски дијалог, прво што нам је потребно, јесте да се молимо. Молимо се једни за друге, јер смо браћа! Без Спаситеља ништа не можемо учинити. Са њиме све постаје могуће! Нека се наша молитва у пуноћи усклади са вољом Божјом, који жели да се сви људи међусобно признају браћом и да као такви и живе, чинећи велику људску породицу, складну у различитости.

Папа је потом позвао на молитву и солидарност за настрадале у земљотресу који је погодио Авганистан и Пакистан проузроковавши многе жртве и велику материјалну штету. Присутне госте је позвао да се у тишини помоле за страдале и погођене, сходно традицијама којима припадају, као и за то да нас више учини браћом и служитељима онима којима смо најпотребнији. По своме обичају, Папа Фрања је охрабрио младе, болесне и нововенчане парове, давши свима свој понтификални благослов.

протођакон Зоран Андрић, Минхен