Прва Литургија после 500 година служена поред кримске печерске цркве

Парохија Светог Григорија одлучила је да прослави празник свог светитеља покровитеља на месту своје будуће цркве код Сарандинакина Балке, поред печерске (пећинске) цркве која је била  у склопу древног печерског манастирског комплекса. Одлучено је да се не служи у самој пећинској цркви, пошто камени остаци повремено падају са њених сводова, већ у шатор-цркви која је недалеко подигнута. Мобилни олтар је подигнут унутар шатор-цркве. Антиминс са моштима светих Царских мученика донео је протојереј Алексеј Петренко из Саборне цркве Царских страстотерпеца на Црвеном брду, а евхаристијске утвари поклонила је група верника.

Служба је прошла без кише, упркос временској прогнози. Сви су се причестили Светим тајнама и све је протекло у радости.

****

Манастирски пећински комплекс налази се на ободима византијског Херсона. Усечен је у стрмим стеновитим падинама Сарандинакина Балке, састоји се из три дела: литургијског, дела за сахрањивање и економског. Литургијски део представља црква.

Део за сахрањивање и спомен обухвата седам костурница, подземна места за сахрану,  и просторију за заупокојен службу. Економски комплекс састоји се од великог подрума, винарије, трпезарије и кухиње. Рад монаха се углавном састојао у производњи  најважнијих намирница и другог. Производили су вино од грожђа које расте на падинама.

На основу керамике пронађене на овом месту, изгледа да је манастир богослужио између 13. и 15. века.

Унутрашња организација манастирске заједнице има све одлике једне лавре. Исихастички начин живота био је популаран у херсонском монаштву 14. века због победе паламитског богословља у Православној Цркви и продора исихастичког учења на Херсон.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Информативна служба СПЦ)