Прва недеља Великог поста - Победа Православља

Данашњи први недељни дан Великога поста назива се Недеља Православља, јер данас прослављамо оне који су се борили за чистоту вере наше, проглашавајући поштовање светих икона неотуђивим њеним делом. Због тога ми кличемо данас: „Пречистоме лику Твоме поклањамо се, Благи“. Поклањајући се светим иконама, ми указујемо част личностима изображеним на њима. Ипак, људи то нису увек схватали, а у VIII и IX веку Света Црква је претрпела огромно гоњење од стране злоумних јеретика када су свети ликови били јавно уништавани, а њихово поштовање забрањивано. Но правда је извојевала победу и поштовање светих икона је поново било установљено на последњем, VII васељенском сабору 787. године.

Православље, ка коме су данас устремљене наше мисли, не ограничава се само на поштовање светих икона и поклоњење њима у духу и истини. Прослављање изображених Светитеља један је од самих Божјих догмата. Предање Православне Источне Цркве се, у првом реду, заснива у тачном следовању хришћана јеванђеоском учењу Христовом, објашњеном и утврђеном на васељенским и помесним саборима. Ми смо дужни да то знамо, дужни да се тога држимо и да се трудимо да упознамо своју веру, колико је могуће потпуније.

Данас западно хришћанство са посебном пажњом усмерава свој поглед на Исток, ка Православљу, видећи у њему очување свега онога чиме је живела Црква апостолских времена. То треба нас саме да подстакне на дубље препознавање нашег православног наслеђа, да бисмо тако ми могли дати одговор онима који то од нас траже.

Године 325. у Никеји је одржан Први, а 381. године у Цариграду Други васељенски сабор, на којима је јасно опредељено, од стране Светих Отаца, тачно учење православне вере утврђено за вечност, обавезно за све хришћане, а познато свима нама као Символ вере. Ми га слушамо за време сваке Божанске Литургије.

Символ вере је темељ на коме је изграђено целокупно учење Цркве. Што је најбитније, треба знати и то да његово познавање јесте обавеза за сваког члана Свете Православне Цркве, тим пре што данашње време од нас захтева разумну и пријемчиву веру. На једном месту св. апостол Павле пише своме ученику Тимотеју: „Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене, у вери и љубави у Христу Исусу“ (2 Тим 1,13). Због чега је апостол додао речи „у вери и љубави“? Због тога што је пуко знање сујетно: „И ђаволи верују и дрхте“ (Јак 2, 19).

Неопходан услов истинске вере јесте праведан и исправан хришћански живот, у доброти и чистоти срца, исправности духа: „Дух прáв обнови у утроби мојој“ – кличе псалмопојац (Пс 50, 12). Очистивши се истинским покајањем, дужни смо стећи кротост и смирење. „Научите се од мене, јер ја сам кротак и смирен срцем“ (Мт 1,29) – говори Господ. У нашу душу треба да се усели нелицемерна љубав према свима, чак и према нашим непријатељима; доброчинство, послушање, трпљење и самопрекорност, како нас и учи Спаситељ: „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк 21,19); „Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, узме крст свој и за мном иде“ (Мт 16,24).  Само испуњавајући Господње заповести, можемо себе назвати православнима, то јесте људима који истинито прослављају Христа. Међутим, да ли је то и таква вера наша? Стојећи сада у храму, запитајмо се:  Да ли имамо доброту срца, да ли у узајамној доброти воље, у послушању и уздржању, да ли у чистоти и целомудрности, са страхом Божјим, у сталној молитви и приправности за живот будућег века проводимо овоземаљски живот?

Сви ми верници и пастири јесмо тајанствено Тело Христово, а Он наша Глава. Он је увек са нама, усред наших туга и радости, чува нас и штити од животних бура и искушења. Његова свемоћна десница нас свуда прати. Божанска благодатна сила Његова током векова је обитавала и сада дејствује у Светој Цркви. Апостол Павле вели: „Христос, живот наш“ (Кол 3,4). Само три речи, а колико значење у њима.  Оне усмеравају сву тајанственост хришћанске вере која препорађа и спасава сваког човека, сваку људску душу.

Тако, без Христа нема живота и немогуће је без Њега достићи Царство небеско. Зато је блажен онај који окреће свој поглед ка тихој и незалазној светлости Христовој и просвећује се њоме, по речима Св. Јована Богослова: „Онај који има Сина (Божјег), има живот; ко нема Сина Божјега, нема живота“ (1Јн 5,12).

И данас, приклонивши колена пред иконама Спаситеља и Богородице, помолимо се како би Господ улио у наша срца љубав према Светом Православљу, молитвама своје Пречисте Мајке Пресвете Богородице. Амин.     

Митрополит варшавски и све Пољске Сава
са руског превео Божидар М. Васиљевић