Прва седница Одбора за село Српске академије наука и уметности

Како зауставити нестајање српских села, а затим водити акцију да се у села врати живот била је тема данашње прве седнице Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ), који је закључио да је потребно да се припреми стратегија пољопривреде Србије, која ће се спроводити три до пет деценија.

На конститутивној седници новооснованог Одбора за село САНУ за председника је изабран академик др Драган Шкорић, а за његовог заменика професор др Милован Митровић.

За чланове Одбора за село, који укупно броји 21 академика и стручњака, председништво САНУ из коморског система Србије именовало је Николу Стојшића, Бранислава Гулана и Војислава Станковића.

Одбор је нагласио да је неопходно да стратегију донесе Скупштина Србије и да за њено спровођење обавеже "не једну, већ сваку наредну Владу".

"На тај начин ће Одбор САНУ дати свој допринос бржем развоју заосталог села и пољопривреде и изласку Србије из економске кризе", оцењено је на седници.

Гулан, који је стручни сарадник у Привредној комори Србије (ПКС), упозорио је да села Србије - "изворишта наше народне културе и места живота", нарочито брдско-планинска, већ деценијама пропадају економски и демографски, толико да ће од 4.600 њих, чак четвртина за две и по деценије, нестати.

Он је указао да у Србији истовремено сваке године умре око 35.000 становника више него што се роди, а од тога је 12.000 у Војводини, упозоривши да "сваке године у Србији нестане по једна варош".

О размерама овог процеса сведочи и податак да у 702 насеља у Србији (понајвише у централној Србији, а мање у Војводини) живи мање од по стотину становника, додао је Гулан.

Он је прецизирао да 352 насеља имају мање од 50, а 350 насеља има између 50 и 100 становника.

"По правилу то су насеља без младих, а зато се и процењује да ће за две деценије потпуно опустети", казао је Гулан, напомињући да овом броју треба додати још готово 500 насеља која су на попису 2002. године имала од 100 до 150 становника.

С друге стране, у данашњим селима Србије живи готово половина становништва, од чега се 60 одсто њих не бави пољопривредом као основном делатношћу, рекао је он.

"Ако се настави овим темпом процене су да већ 2225. године Србија више неће имати својих становника. То је период дуг за век једног човека, али за историју није", казао је Гулан, објављено је на ПКС.

Извор: РТВ