Прва слава манастира Свeтих цара Константина и Јелене у Плушцу
Константин цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега.
Од овог знамења нема краснијега,
знамење страдања и времене беде,
али и знамење коначне победе.
Са овим знамењем, твориоцем чуда,
Константин се креће и победи свуда...
На дан Св. цара Константина и Јелене, у години када прослављамо 1700 година слободе хришћанске вере, први манастир у Подгорини у селу Плушцу прославио је своју прву славу.
Свечана прослава је почела у 8 часова светом Литургијом којом је началствовао архимандрит Авакум из манастира Лелића, уз саслужење архимандрита: Павла и Нектарија из Каоне, подгорског намесника протојереја-ставрофора Раденка Андрића, протојереја-ставрофора: Милоша Андрића, Драгана Алексића, Михајла Станковић, протонамесника Зорана Марковића и архимандрита Данила Јокића, игумана манастира. Лепоти богослужења је допринело и умилно појање свештенства и монахиња из манастира Грабовца, Петковице и Рожња.
У својој беседи архимандрит Авакум је истакао значај равноапостолног Светог цара Константина за православни свет, значај правог васпитања детета јер тако је мајка Јелена уздигла свог сина у цара хришћанске вере подсетивши народ на страшна гоњења у прва три века, и доношење Миланског едикта 313 (слободе хришћанства). Да и у данашње време постоје разни прогонитељи цркве Христове у целом свету, и да су наши Свети Оци Владика Николај и Свети Преподобни Јустин, иако прогоњени за веру, постали стубови наше вере – Христове вере.
По завршетку Свете Литургије ишао је опход са литијом, а потом је пререзан славски колач. Овогодишњи домаћин био је господин Живота Павић са унуком Филипом, а за следећу годину славски колач узео је Раденко Павић. Потом је уследио славски ручак, на којем је присутне поздравио председник Општине Ненад Стевановић, благодарећи Богу што осечински крај има овај нови духовни светионик, рекавши да ће Општина, као и до сада, помагати у напретку и изградњи манастира.
Подгорски намесник прота Раденко Андрић присутнима је пренео благослов и поздраве Преосвећеног Владике Милутина, који није данас физички са нама, али нас се у својим молитвама сигурно сећа и моли се за наш духовни напредак. На крају је присутне поздравио игуман Данило захваливши представницима власти, добротворима манастирима, домаћину славе и свим људума који су помогли да се достојанствено прослави овај велики дан. Велику захвалност игуман је исказао оцу Авакуму, осталом монаштву, свештенству и сестринству што су дошли на прву манастирску славу Светог Константина – Сунца међу царевима, који са знаком крста сва зла победи. Игуман је подсетио да је ово село које данас преславља своју славу, дало велики број монаха и монахиња, благочестивих богомољаца који су у времена тешка, узимали торбицу и јеванђеље ширећи реч Христову, чувајући идеју Светог Владике Николаја.
Сасвим лепо време, расположење великог броја гостију и све „како царски ваља и требује“ остаће уцртано у срцима присутних..
Летопис манастира
Извор: Епархија ваљевска
