Прва трибина Одељења за дијалог у култури
Прва трибина Одељења за дијалог у култури Архиепископије Београдско-карловачке, одржана је 2. априла 2014. године у Римској дворани Библиотеке Града Београда. Трибина је носила назив: „Ars christiana – преображај ранохришћанске уметности. Да ли постоји аутентична хришћанска уметност?“ Учесници трибине су били: проф. др. Михаило Милинковић, са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду; Велибор Мартиновић дипл. археолог и дипл. теолог; и Стеван Јовановић дипл. теолог.Као предуслов разумевања услова под којима настаје и у којима се развија ранохришћанска уметност, Велибор Мартиновић је представио историјско-политичке околности прва четири века Римске државе, посебно обративши пажњу на римску верску политику. Након општег увида, било је речи о промењивости римске верске политике према хришћанима, која се кретала од непостојања посебне заинтересованости за хришћанску заједницу, преко локалних, до систематских прогона. Трећи век је истакнут као најкритичнији за хришћанство, али и за, како се касније испоставило, опстанак самог Римског царства на његовим традиционалним (паганским) основама. На крају свог излагања Мартиновић се осврнуо на просторе Илирикума, а посебно на значај Сирмијума као политичког и религијског центра Доње Паноније; чиме је поставио основу за излагање проф. др. Милинковића.
Излагање о материјалним остацима раног хришћанства у Србији проф. Милинковић је почео са кратким освртом на метод и поље истраживања којим се археологија, уопште као наука, бави; поредећи је са историјом и историјом уметности. Главни део предавања професор је почео са освртом на остатке темеља ранохришћанских храмова у Сирмијуму, објашњавајући основне типове ранохришћанских храмова са наших простора. Говорећи о остацима утврђене палате и базилика некадашње Ромулијане, професор је истакао неколико важних карактеристика геофизичких метода истраживања, чијом применом је откривен комплекс цркава у непосредној близини зидина Ромулијане. Материјалним остацима у Царичином граду је поклоњена посебна пажња. Слике темеља и тродимензионални приказ базилике на акропољу са атријмом и крстионицом уз коју је некада стајао епископски двор, дочарале су приказ једног од најзначајнијих археолошких налазишта у Србији. Преко града на Јелици и врхова Копаоника, на којима се на висини од 1800 мнв налазе трагови храма са мозаичким подом и фрескама, проф. Милинковић се кратко осврнуо на остатке неколико сеоских храмова широм Србије, да би своје излагање завршио приказима остатака ранохришћанских гробница, полијелеја и реликвијара са разних археолошких места у нашој земљи.
Навевши неколико праваца инкултурације хришћанства у многобожачки свет Римског царства, Стеван Јовановић је говорио о значају ликовних трагова раног хришћанства, који, поред писане баштине, сведоче о вери раних хришћана и њиховом односу према паганској култури уопште. Говорећи о конкретним примерима инкултурације хришћанства у позноантичку ликовну уметност, Јовановић је нагласио да се тај процес може најбоље пратити у уметности гроба – живопису на зидовима и таваницама катакомби, као и на саркофазима. Истакнуто је да су најчешће представе ранохришћансе уметности: пастир добри, који на леђима носи нађено јагње; пророк Данило у јами са лавовима, који позноантичкој уметности символузију силу и снагу неизбежне смрти; пророк Јона у трилогији – бацање у море, избацивање на обалу и одмарање у хладу тикава, као својеврсна представа смрти, васкрсења и рајског мира. Од светотајниских ликовних представа најчешће су представе Евхаристије, која се углавном приказује заједно са чудесним умножењем хлебова и рибе, као и представе крштења са пецачем у близини крштаваног.
Након наведених излагања уследила је дискусија која се кретала у правцу разумевања разлога за непостојање материјалних трагова о постојању хришћанске уметности у прва два века после Христа.
На крају треба закључити да је трибина испунила очекивања организатора и тематски и организационо. Гости и учесници су отишли задовољни уз коментаре да су заиста имали прилике да доста науче. Посебну захвалност на позиву за учешће и зодовољство поводом тога, изразио је професор Милинковић, који је остао отворен за даљу сарадњу са Одељењем за дијалог у кутури АЕМ.
