Први дан IX манифестације „Његошеви дани“

После вечерње службе, у Његошевој сали на Цетињу, књижевник Новица Ђурић, поздравио је окупљене изразивши радост што се пружа прилика да Његошеви дани почну на Његошевом прагу. Такође је изразио захвалност јер писци у Црној Гори имају Удружење књижевника Црне Горе као стециште, а имају и митрополита Амфилохија као најстаријег и најважнијег члана, без кога не би опстали као удружење.

После њега је књижевник Милутин Мићовић поздравио присутне у име Књижевног друштва „Његош“. Мићовић је нагласио да је ово јединствено књижевно окупљање, које за разлику од свих других, почиње молитвено, у манастиру, готово у пештери, а не у великим салама.

„Имамо привилегију да смо на мјесту гдје су рођени и Горски вијенац и Луча микрокозма, која освјетљава дубине човјекове, а то је јединственост у читавој поезији“, рекао је Мићовић. Истакао је да је човјек искра у прашини и луча, те да требамо да знамо да је Његош сматрао да човјек има могућност да додирне небеске тајне, само искра и луча треба да се разгори. Црна Гора, као мјесто са својим силама противрјечним, тјера нас да увијек и изнова сагледавамо Његоша, који је најдубљи опитник, зналац чији је егзистенцијални доживљај доживљен пуноћом бића и пуноћом тајне језика“, нагласио је Милутин Мићовић указавши на важност и актуелност Његошеве мисли за нас у Црној Гори данас.

Мићовић је такође најавио да Његошеви дани почињу промоцијом најмање његове књиге, Биљежнице. Она јесте најмања, али је изњедрила све друге Његошеве књиге: „Свако словце Његошево је важно, а чини ми се да је све важније, што идемо даље кроз вријеме и у будућност. Тако је Његош наш савременик и један од најмодернијих и најактуелнијих свјетских пјесника.“

Књижевник из Косовске Митровице, Новица Соврлић, подсетио је присутне на речи великог песника који је рекао да је српски језик једна и једина наша отаџбина, непобедива и недељива. Ради великог труга и прегалаштва митрополита Амфилохија, који непрестано води бригу о народу Косова и Метохије, Соврлић је уручио Владици чланску карту Удружења књижевника Косова и Метохије и макету манастира Грачанице. Такође је изразио чврсту наду и дубоко уверење да је сјеме доброте у човеку неуништиво и да као такво мора да да плодове.

Уследила је промоција новог издања Његошеве Биљежнице, о којој је, као и о осталим Његошевим делима, говорио књижевник Радомир Уљаревић. Нагласио је да је митрополит Амфилохије заправо открио свима њима ову Његошеву књижицу, књигу његових узгредица, мисли које је у ходу записивао и из којих су никла нека највећа његова дела. Баш у биљежници, Његош је први пут описао осећање ништожности, полазеће његово осећање, полазна тачка. „Листајући ове Његошеве узгредице у овој књизи, само још јасније наслућујемо како је Његош проницао у бескрајне дубине космоса. Књига митрополита Амфилохија нам на нов начин отвара очи за читање Биљежнице, као и Луче, Горског вијенца, указује да у Његошу налазимо највиши исказ свога духовнога постојања“, нагласио је Уљаревић. Он се такође осврнуо и на позитивне реакције које изазива превод на руски језик, међу критиком као и међу читаоцима.

„У овом издању Биљежнице сам одабрао оне мисли које садрже Његошево пјесничко стваралаштво, као и неколико веома важних пјесама“, рекао је, у свом представљању ове књижице, Милутин Мићовић. Најавио је сутрашњи разговор о Његошевом служењу небеске Литургије, Литургије космичког свејединства, тајни која прожима сву твар, тајни свесветија, о чему је највише размишљао и писао митрополит Амфилохије. Књижевник Мићовић је упознао присутне садржајем књиге.

Митрополит Амфилохије је говорио о свом првом сусрету са Биљежницом и о предавању студентима 1968. године, а после његовог представљања, уследило је обраћање песника који су говорили своје стихове. „Морам да признам да, читајући Биљежницу, још тада сам схватио да све оно што је Његош касније написао, и Горски вијенац, и Луча микрокозма, да је већ све то у његовој Биљежници започето. У њој је садржана основа свега тога. У овим његовим мислима, у овим записима, налази се сва његова поезија“, рекао је Митрополит. Он је такође изразио радост због превода Биљежнице на руски језик, нарочито јер су тамо похрањени и Његошеви записи који су настали за вријеме његовог боравка у Петрограду.

После Митрополитовог осврта на ново издање и превод Биљежнице, уследило је обраћање окупљених песника који су говорили своје стихове. Песници који су произносили и образлагали своје стихове су: Јурај Куњијак (Словачка), Ранко Јововић, Милица Краљ, Ђорђе Брујић, Перивоје Поповић, Илија Лакушић, Бећир Вуковић, Веселин Ракчевић, Новица Соврлић, Нађа Попова (Бугарска), Живојин Ракочевић, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Јелизавета Курјанович (Немачка), Живорад Недељковић, Зоран Костић, Љубиша Симић, Ханес Виоралом (Аустрија), Славомир Гвозденовић, Лучиану Алексиу (Румунија).

Извор: Митрополија црногорско-приморска