Први међуизвештај на Синоду бискупа у Риму
Риму на Синоду сабрани бискупи Римокатоличке Цркве су очигледно у већинском саставу решени да се језичкој дикцији и садржају Папиних идеја прикључе и к њима оријентишу.
То је први међуфацит дискусија и дебата у 13 различитих ”Circoli minori“, у којима је радило двеста седамдесет архипастира из читавог света у преподневним и поподневним сесијама прве недеље Синода.
У ставовима већине ових група очекује се умањена песимистичност у анализи друштва и сасвим јасан и разумљи језик. Уједно ти ”мали кругови” подржавају (цитат) ”херојско ангажовање” небројених породица за заједничким животом. У том међуизвештају се чује да установу породице не треба ни идеализовати ни подвргавати негативној критици. Више но што се очекивало, теме као што су хомосексуалност или девтеробрачност у тим међуизвештајима не играју готово никаку улогу.
Широка сагласност је владала у томе да Црква треба, када је реч о браку и породици, изменити свој језик у своме исповедању вере . Она треба да, са мање песимизма, буде разумљива за обичне вернике и ближа реалности, вели се у више таквих међуизвештаја, који су у петак објављени. У извештају групе чији је модератор ( ”relator”) западноафрички кардинал Курије Роберт Сарах, установљен је дефицит у курикуларним програмима о ”теологији породице” или ”породичном праву” Римокатоличке цркве.
Пастирски пропусти
У међуизвештају англофоне групе, којом председава надбисуп Charles Chaput (Филаделфија), предложено је да Синод заједнички формулише документ о покајању и питању недовољног пастирског старања и одговорности. Његов предмет би требало да буде пропуст бискупа који су таквом небригом раслабили живот породица, уместо да их јачају. У овом међуизвештају, који је формулисао бискуп из Ирске Diarmuid Martin, вели се да би бискупи требало да своје пастирске пропусте у подршкама породицама јавно признају и исповеде.
На сличан начин се изразио и кардинал Oscar Rodriguez Maradiaga из Хондураса, који је председаваоједном хиспано-америчком групом. Ова група тражи да се приступи подробној анализи узрока кризе у којој се хришћанске породице данас налазе, јер иначе прети ризико да се проблем решава без познавања његовог правог узрока.
”Добро је што се није почело са конфликтним темама, те су учесници могли најпре да се привикну на нови начин приласка теми”, вели патер Бернд Хагенкорд, језуита и посматрач који збивања на Синоду изблиза помно прати.
Већина група је тражила да се Синод јасно дистанцира од ”Gender-теорије”, јер би та теорија о циркуларним променама улога жена и мушкараца идеолошки поткопала основе породице. У више група је изречена жеља да се о породици у проширеном смислу говори – о дедама и бабама, теткама, ујацима и стричевима итд.
Већ сада је видљиво да ће бити немогуће све предлоге улити у заједнички завршни текст. ”Папа Фрања и народ Цркве заслужују бољи текст, текст у коме се идеје не губе у непрозирним сплетовима појмова. Наша група отуда предлаже да завршни текст Синода буде обрађен и предложен под редакцијом једне личности. Досадашњи материјал је, очигледно, плод једног редакцијског тима коме недостају лепота, јасност и изражајност.”
Такође и немачка говорна група жели ”леп стил, угодну читљивост и јасан дуктус”. Ова група је подпредседавањем бечког кардинала Шенборна тражила да се критика егоизма индивидуалиста не побрка са критиком индивидуалности и слободе, јер из уважавања индивидуалности људи истичу ”позитивни сигнали времена”, вели се језгровито и апелативно у овој групи инернационално профилисаних теолога.
протођакон Зоран Андрић, Минхен/Рим
