Пут Светог Саве је пут љубави, моралне чистоте, храбрости и достојанства

Светом Литургијом и црквено-народним светосавским сабором у селу Дужи, код Шавника, који је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија одржан 22.јануара, почело прослављање празника Светог Саве у Епархији будимљанско-никшићкој и широм Црне Горе.

Свету Литургију у цркви Светог Саве у Дужима служили су јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и Драженко Ристић, парох шавнички.

Светом богослужењу, у коме су вјерници приступили Светом причешћу, а освештан је и пререзан славски колач, присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, а сабраном народу пригодним словом обратио се свештеник Миливоје Јововић.

Након богослужења одржан је традиционални сабор у славу Првог Архиепископа српског Светог Саве - крсне славе Косовчића, чији братственици у дробњачким селима Пошћење и Дужи, већ десету годину, организују светосавске духовне академије.

Добродишлицу Преосвећеном Епископу и гостима, у име братства Косовчић, пожелио је Миладин-Вук Вилотијевић, домаћин скупа.

„Свети Сава је наша крсна слава и заштитник Косовчића, а светосавље је хришћански дух који је Свети Сава утемељио и развио у српским земљама, посебно у његовим западним Епископијама Хумској и Зетској. Два најдубља светосавска коријена у нашем народу су била и остала вјера и језик, који су темељ и снага преко којих се уздиже и одржава сваки народ", казао је Вилотијевић.

Светосавску светковину је благословио Преосвећени Владика Јоаникије. Он је рекао да Дробњаци имају дубоко памћење о чијим јеванђељским и светосавским коријенима говоре бројне светиње, древни манастири и жртва коју је дробњачко племе кроз вјекове подносило за Крст часни и слободу златну.

„Живи, дакле, тај дух који је у нас, у наше биће и у нашу душу удахнуо Свети Сава. У њему се сви можемо наћи, јер је он Божији човјек, он је Христов човјек, он нас приводи самом Христу Господу. Он нам је дао и пренио Јеванђеље. Он нас је оплеменио, он нас је одуховио, он нас је увео у заједницу културних народа. Он је покренуо стваралачке потенцијале које има српски народ, народ који није познат по моћној држави, нити моћној економији, али је познат по томе што има вјеру православну, што има писменост, културу и што су његови таленти заблистали на небу цијеле васељене. То је оно што нас краси - вјера, језик, култура, традиција. То је оно право духовно богатство. А смисао свих држава, економија и других земаљских институција је у томе да створе културу, а ми ту културу већ имамо кроз нашу Свету вјеру. Најбитније је да се вратимо својој Светој вјери и, управо, је велика трагедија за нас што се отуђујемо од своје Свете вјере, и што оне таленете које је Бог уложио у нас не просвећујемо довољно, него они закржљавају и не доносе здравог плода. Осим у оним моментима када се вратимо на пут Светог Саве. А то је пут вјере, пут духовности, честитости, културе, светости. То је онај прави истински Божији пут, Христов пут."

Бесједу, под насловом „Светосавска традиција у Дробњаку", одржао је др Жарко Лековић. Он је подсјетио на присуство култа Светог Саве у дробњачком крају кроз историју и на начин на који се Савиндан прослављао у вјерном народу.

„Светосавска традиција у Дробњаку била је жива и јака као ријетко гдје. Она је помогла да се развије и очува национална свијест која је била покретач борбе за слободу и уједињење. Пут Светог Саве је био пут љубави, моралне чистоте, храбрости и достојанства. У Дробњаку је развијан култ Светог Саве и о њему су се причале многе интересантне приче. Сачуване су бројне легенде, народни припјеви и изреке, а народна предања опомињу људе да избјегавају путеве који воде злу и утврђују вјеру Христову православну. О Светитељевом вишевјековном присуству на овом простору говоре и називи посвећени Савином изласку на Дурмитор - Савин кук, Савина вода, језеро Светог Саве и Савин лук."

У својој бесједи др Жарко Лековић је подсјетио на податке из једног историјског документа, датираног на 1869.г. у коме се каже да у дробњачким селима постоји по једна црква, од којих је она у Дужима посвећена Светом Сави.

„Значајно је истаћи да се у овом руском документу наводи да је црква у Дужима посвећена Светом Сави, док се у највећем броју докумената говори да је иста посвећена Светом Архангелу Михаилу. Постоји и податак да је овај храм подигнут на темељима цркве Светог архангела Михаила с почетка 18. вијека."

Дан српског просветитеља Саве, према ријечима Лековића, у Дробњаку је прослављан у вјерном народу нарочито свечано у овдашњим школама. Био је то дан славе, радости и весеља, тврде вјере у српског Просветитеља, под хладним врховима Дурмитора. Светосавске свечаности су одржаване сваке године, а са прославама Савиндана настављено је и између два свјетска рата. Свети Сава је редовно прослављан у Црној Гори све до распада Краљевине Југославије.

Организатори прославе су били, уз Цркву, учитељи и културно-умјетничка друштва.

О историји Дробњака, овом приликом, говорио је проф. Миомир-Бели Ковачевић, који је истакао да су Дробњаци кроз историјско вријеме увијек били на ивици опстанка и нестанка, а оно што их је одржало јесте светосавље, најтрајнија и, по ријечима Ковачевића, најпоузданија веза са Богом.

Сабрање у Дужима употпунио је народни гуслар Славко Горановић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка