Путеводитељица руског расeјања посетиће отаџбину

Као што су већ многи црквени медији пренели, једна од највећих светиња руског расијања, чудотворна икона Мајке Божије Курско-Корена биће 12. септембра пренијета у Русију, гдје ће боравити десет дана.

Ова икона је стара преко седам вјекова, а у 18. вијеку пред њом је чудесно исцјељен преподобни Серафим Саровски. 1919. изнијета је у Србију, гдје је, након краћег боравка на Криму, поново враћена и ту остала до 1944. године. Данас се чува у Синодалном храму Руске Заграничне Цркве у Њујорку, а 1966. године пред њом се упокојио велики светитељ и чудотворац наших дана, свети Јован Шангајски.

Након успостављања канонског јединства између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве у мају 2007. године, почели су разговори о преносу ове светиње у Русију. Свети Синод Руске Заграничне Цркве званично је 5. маја ове године дао своју сагласност.

На челу радне групе за припрему овог догађаја налази се протојереј Серафим Ган, канцелар Светог Синода, секретар првојерарха Руске Заграничне Цркве и старешина храма светог Серафима у Си Клифу у држави Њујорк.

Преносимо дио интервјуа који је поводом овог великог догађаја отац Сеафим дао руском часопису „Курская быль".

Оче Серафиме, рекли сте да Вам је икона веома драга, реците нам какву је улогу она играла у вашем животу.

Почео сам да поштујем икону као дијете, када сам чуо да се пред њом исцјелио свети Серафим Саровски. Трудио сам се да сазнам што више о њеној историји, и када би посјетила нашу парохију, нашу епархију, трудио сам се да не пропустим ни једно богослужење које се пред њом савршавало. Тих дана чудотворна икона би увијек посјетила и наш дом, гдје би њен чувар, протојереј Борис Крицки служио молебан. У Београду, отац Борис је био ипођакон код блажењејшег митрополита Кијевског и Галицког Антонија (Храповицког). Наравно, тај Божији старац - отац Борис, пуно је причао о чудесним догађајима и исцјељењима пред иконом. Могу вам испричати један конкретан случај који ми пада на памет.

Када би отац Борис дошао у Сан Франциско, мој родни град, често је боравио у Дому светог Тихона Задонског, некадашњој резиденцији светог Јована (Максимовича). Током једне од тих посјета, мој отац га је одвезао тамо касно увече, али није било никога, а они нису имали кључеве. Мој отац је прескочио ограду, пробао све прозоре и врата, али и они су били закључани. Отац Борис је узео икону, осјенио њоме врата и она су се отворила!  Онда је савршено спокојно благословио мог оца и рекао „лаку ноћ". А отац још дуго није могао доћи себи од онога што је видио: све је било закључано, покушали су да уђу - није ишло, а кад су врата осјењена иконом - отворила су се.

Било је пуно таквих мањих чуда, али и пуно великих: након молитве пред овом иконом, људи су се исцјељивали од тешких болести као што је канцер.

По правилу, кад год икона посјети парохију, уноси се и у домове парохијана и носи болесницима у болницама. Људи изливају срце пред Мајком Божијом: своје туге и радости, осјећања покајања и молбе, после чега многи добијају помоћ од Царице Небесне.

Mислим да икона „Знамење" Курско-Корена има колосални значај за православне Русе у расијању, она је са нама прошла тешки пут изгнанства, све нас објединила и обједињује нас и данас. Она је Путеводитељица руског расијања, јер је увијек била присутна у нашем црквеном и друштвеном животу, освећујући све прославе и скупове, указујзући нам пут као права Путеводитељица. Она нас је увијек повезивала са Помјесном Руском Православном Црквом. Мислим да људи Курска треба да буду поносни што то није само њихова икона, већ је, захваљујући Божијем промислу, постала православна икона цијелог свијета.

Извор: Митрополија црногорско-приморска