Путоказ честа мета вандала

На седмом километру регионалног пута Братунац - Скелани, на почетку локалног пута који води за Сасе, украден је саобраћајни знак, који је представљао путоказ за манастир Пресвете тројице, који се налази у том сребреничком насељу. Ово је потврдио монах Методије, вршилац дужности намјесника тог манастира истичући да је, прије два мјесеца, тај знак био оборен на земљу и да је, након што је обавијештена локална полиција, враћен на исто мјесто.

- Знак је први пут уклоњен уочи 14. децембра, када се обиљежава годишњица страдања Срба у Бјеловцу, односно два дана уочи прославе манастира. Пронађен је и враћен, али је недавно украден - рекао је отац Методије. Он је истакао да од полиције очекује да пронађе особу, или више њих "којима смета обиљежје везано за ову средњовјековну православну светињу". Он каже да је осим тог знака нестао и још један који је био постављен на крају локалног пута, двадесетак метара од улаза у манастирски комплекс. - Од 2002. године, када је Епархија зворничко-тузланска уз благослов Његовог преосвештенства господина Василија, почела да обнавља у рату порушену светињу, често имамо проблеме са повратницима Бошњацима, који на разне начине покушавају да омету радове. Због тога је, више пута до сада, долазила полиција - рекао је отац Методије.
Он је подсјетио да су њихове комшинице Бошњакиње, прошле и претпрошле године вербално, а потом и физички напале монаха Григорија, те да су радницима који су обнављали порушени конак, упућивале најпогрдније ријечи.
Манастир Пресвете тројице налази се на удаљености од око два километра од рудника олова и цинка у Сасама. Задужбина је краља Уроша Првог Немањића и, на заравни под сребреничким брдима, траје од 1242. године.

Ова православна светиња чудесном љепотом и снагом привлачи људе из свих крајева. - Путоказе смо поставили због људи, који овдје први пут долазе из разних крајева Српске и Србије. Сматрамо да они никоме не сметају и зато очекујемо да се пронађу они, који на такав начин скрнаве нашу светињу - рекао је отац Методије.

Глас Српске, Аутор: Кристина Ћирковић

Извор: Епархија зворничко-тузланска