Рад и молитва, пут ка спасењу и излечењу

Рад и молитва, пут ка спасењу и излечењу
Рад и молитва, пут ка спасењу и излечењу
Рад и молитва, пут ка спасењу и излечењу
Рад и молитва, пут ка спасењу и излечењу

У Парохијском дому Вазнесенске цркве 24. априла 2013. године у оквиру Васкршњег сајма представљен је пројекат Земља живих. У препуној сали, уз видео пројекцију, најбоље предавање и лекцију одржали су сами штићеници ове заједнице. Пред њиховим сведочењем о ђаволу из праха, млади су остали без речи. Ученици из неколико средњих школа са професорима, психолозима и вероучитељима, постављали су питања и остали у разговору и након предавања са свештенством и учесницима пројекта, како би добили одговоре и пренели своја сазнања у својим школским установама, деловали својом причом превентивно и покушали да укажу на све опасности младима, који се овој пошасти, на жалост, увелико одају.

Данашњи млад човек обузет бесмислом, бројним проблемима, неактиван и физички и не испуњавајући своје време садржајним активностима, олако прихвата јевтину понуду која разара његово биће, али и бића ближњих.

 „Часни оци и драга браћо и сестре, хтео бих да захвалим организаторима на позиву и да изразим велику радост што у престоном граду Српске Православне Цркве и државе имамо прилику да говоримо о пројекту Земља живих, који већ пуних седам година функционише под окриљем Српске Православне Цркве и бави се ресоцијализацијом и рехабилитацијом зависника. Под окриљем Бачке, Шумадијске и Нишке епархије, а под покровитељством манастира Ковиља, имамо пет мушких и једну женску кућу у којима сви они који имају проблем са било којим обликом зависности, могу потражити помоћ“, представио је отац Александар Новаковић ову посебно важну делатност наше Цркве. Отац Александар бди над штићеницима куће у Брајковцу.

Домаћин вечери је био старешина Вазнесенске цркве протојереј Арсеније Арсенијевић.

Предавању су присуствовали и представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, која иначе подржава пројекат Земља живих и у Брајковцу, у Епархији шумадијској.

Зорица Зец