Радуј се, Истино, од свијета гоњена!
Уз 251. број Светигоре одштампан акатист Богородици Филеримској
Уз предбожићно издање Светигоре“, образника за вјеру културу и васпитање, Митрополије црногорско-приморске читаоци ће на поклон добити акатист Пресветој Богородици Филеримској. По узору на древне православне химнографе који су писали похвалне пјесме-акатисте, похвалну пјесму посвећену Пресветој Богородици Филеримској, саставила је послушница Слађана Кадић, а по благослову Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Треба напомнути да је ово прва похвална пјесма посвећена поменутој икони.
На крају акатиста дат је кратак историјат Филеримске иконе, коју је према предању живописао апостол Лука као посљедњу икону са земнога живота Пресвете Богородице. Икона је из Египта, гдје ју је понио свети Лука, прешла преко Јерусалима, Цариграда, Палестине, Родоса, Малте. Одатле је на поклон добија руски цар Павле Први, а онда Божијим промислом путује за Естонију, Данску, Њемачку, Београд, Острог и свој крсни пут завршава на Цетињу, заједно са друге двије светиње - честицом Часног крста и Десницом светога Претече. Како се каже у акатисту: „Дио Часнога крста и Десница Светог Јована, Светој Цркви у Цетињски манастир су враћени, а Свету Филеримску икону су у музеју изложили да би вјерни Богу вапили и сада Цетињску Богородицу, светињу Цркве Божје, од Господа измолили».
Акатист је илустрован репродукцијом иконе Пресвете Богородице Филеримске, као и иконом новијег датума на којој Свети Јован Претеча и Свети Петар Цетињски међу собом држе икону Пресвете Богородице, а такође и фотографијом брда Филеримоса на острву Родосу са манастиром Пресвете Богородице, у којем је Филеримска икона заједно са дијелом Часног Крста и Десницом Светога Јована Претече боравила неколико вјекова.
Као и древни акатисти и овај се састоји од 24 пјесме благодарности - од 12 кондака и 12 икоса везених надахнутим топлим ријечима, пуним љубави и монашког финог ткања похвале. „Радуј се, пресвијетла и прекротка Голубице небеска, дивотом Твојом просвети унутрашњу таму моју; чуј, Господарице, чуј уздахе срца мога, од пуноће благодати Твоје кани росу која ће оживети замрли дух мој».
Да ли ће њен преблаги лик раскравити срца оних који је држе заробљену и зар да она „која чудесним ликом својим Свету Цркву обасјава“ буде заробљена у пећини таме?
