Ранохришћанска библиотека у Хипону

Нема пуно података о организацији црквене библиотеке у Хипону. Зна се да то није била јавна библиотека. Њене фондове користили су углавном клирици који су помагали Августину у епископској резиденцији.

Ранохришћанска библиотека на Западу о којој има највише веродостојних података не налази се ни у Риму ни у Италији, него на Северу Африке у граду Хипону. Библиотека је припадала Аурелију Августину (354-430. год.), који је био епископ града Хипона. Августин је основао библиотеку у Хипону када је дошао из Милана (387. год.). Почетни фонд оформио је од списа које је донео са собом (које је он саставио, као и од других црквених аутора). То је била његова радна библиотека, која му је увек била на располагању. За време његовог епископовања није постојала разлика између његове радне библиотеке и црквене библиотеке.

ДВА СВЕДОЧАНСТВА О ПОСТОЈАЊУ БИБЛИОТЕКЕ

Августин је по повратку из Милана окупио око себе групу пријатеља. Време су углавном проводили проучавајући и расправљајући о различитим питањима из религије и философије. Међу његовим ближим пријатељима био је Посидије (V век), који је 397. године постао Епископ у Калами. Из поштовања према Августину са којим се дружио четрдесет година, написао је спис Живот светог Августина. За годину када је спис написан узима се 432. година, јер се по Посидијевом сведочењу – да је био у Хипону сво време док је трајала опсада од стране Вандала –  види да је написан после јула 431. године, када је завршена опсада. У овом спису се налазе два сведочанства о постојању црквене библиотеке у Хипону.

По Посидију, фонд библиотеке био је опремљен списима које је написао Августин, као и великим бројем списа против јеретика и тумачењима Светог Писма, које је он преписао и извршио корекцију текста. Посидије је чак урадио и каталог ових списа, беседа и писама, да свако ко га прочита и ко више воли Божију истину од земаљског богатства, може да направи избор шта жели да прочита. Посидије напомиње да свако ко жели да добије копију било ког списа за себе, да је најбоље да то уради у црквеној библиотеци у Хипону, јер се у њој могу наћи најбоље израђене копије текстова. На другом месту, Посидије каже да Августин није написао тестамент, јер као један од Божијих сиромашака није имао шта да остави. Једино је рекао да црквена библиотека и сви остали кодекси треба да буду сачувани за будуће генерације. Иза себе је оставио довољан број свештеника и мушких и женских манастира са старешинама, заједно са њиховим библиотекама, у којима су се налазили списи и беседе написане од стране њега и других светих људи.

Из првог сведочанства видимо да је црквена библиотека у Хипону била смештена вероватно у епископској резиденцији. У њој су се налазиле најбоље израђене копије Августинових списа. Копије његових списа могле су се пронаћи и у другим библиотекама али најауторитативнији примерци ипак су се налазили у црквеној библиотеци у Хипону. У другом сведочанству, поред спомињања ове библиотеке, спомињу се мале колекције списа у манастирским библиотекама. Осим Августинових списа, у фондовима манастирских библиотека налазиле су се књиге Старог и Новог Завета, заједно са побожним списима и монашким правилима. Напомињањем да поред црквене библиотеке постоје и још неки кодекси упућује се на то да неки кодекси нису били у власништву библиотеке и да су били смештени на другом месту. У једном од Августинових писама постоји податак да су се кодекси са библијским текстовима налазили у цркви, где су се читали и тумачили на литургијским сабрањима.

КАТАЛОГ БИБЛИОТЕКЕ

Посидије је саставио Каталог (Indiculum) црквене библиотеке у Хипону, вероватно за време опсаде Вандала 431. године, који је касније прикључен спису Живот светог Августина. Овај каталог нам не даје потпуну информацију о предметном садржају црквене библиотеке у Хипону, јер се у њему не налазе пописани нехришћански списи и архивска грађа (синодске преписке, црквено-правне расправе и службене уредбе). У њему се налази списак од 1.030 Августинових дела, пописаних по хронолошком редоследу и класификованих у три категорије: списи, беседе и писма. Поред Августинових дела, у фонду су се налазиле књиге Светог Писма у више копија, дела других црквених латинских писаца и дела грчких црквених писаца преведених на латински. У фонду је вероватно било неких нехришћанских списа. Августин се у састављању својих дела користио списима класичних писаца, што указује на могућност да је у библиотеци постојало место за њихов смештај. Августин је, као епархијски архијереј, сигурно водио рачуна о чувању архивске грађе, о чему има спомена у његовим делима, тако да је сасвим могуће да се архивска грађа водила као посебна колекција у библиотеци.

Састављењем каталога, Посидије је хтео да обавести хришћанску читалачку публику шта је све Августин написао и где се његова дела могу наћи и копирати. Августин је учествовао у осмишљавању и састављању каталога, јер је у свом спису Преиспитивања (Reatractationes), где је критиковао своје ставове из млађих дана, класификовао своја дела исто као што је Посидије урадио. Он је у Преиспитивања назначио време и у којим околностима је свако дело било написано. Све ове информације Посидије је искористио у састављању каталога. Тако да постоји добар разлог за мишљење, да је каталог који је саставио Посидије заснован на Августиновом систему каталогизације својих дела.

ОРГАНИЗАЦИЈА БИБЛИОТЕКЕ

Нема пуно података о организацији црквене библиотеке у Хипону. Зна се да то није била јавна библиотека. Њене фондове користили су углавном клирици који су помагали Августину у епископској резиденцији. Зна се да је уз Августиново допуштење дозвољено да се направи препис неког списа, а о позајмљивању списа нема помена. Иначе, Августин је установио правило о позајмљивању списа из манастирских библиотека, које гласи овако:

„(...) сви они који су на дужностима, да ли у магацину, или у вешерају, или у библиотеци, треба да служе својим сестрама без гунђања.

Нека се рукописи издају у одређен сат сваког дана, и свако ко буде питао за њихово коришћење у неки други сат, неће их добити.“

У библиотеци су се понекад израђивале копије, углавном Августинових дела, некоме који их је наручио на свој захтев и трошак или некој важној личности на поклон. Набавна политика библиотеке заснивала се на добијању списа на поклон и позајмљивањем списа, који су се после израђене копије, враћали власнику. Када се податак о израђивању копија за попуњавање фонда и њихово умножавање (некоме за новац а некоме на поклон) уклопи са Августиновом навиком да саставља своја дела диктирајући стенографима, ствара се наговештај о постојању скрипторијума и многобројних вештих стенографа и преписивача који су асистирали у библиотеци.

СУДБИНА БИБЛИОТЕКЕ

Постојање овако једне добро опремљене и организоване библиотеке, није била уобичајена појава, поготово у неком провинцијалном граду као што је Хипон. Највећа заслуга за њену репутацију међу ранохришћанским библиотекама припада Августиновој књижевној продуктивности и његовој жељи за знањем. Библиотека није била уништена у вандалској инвазији 431. године, али о њеној судбини не зна се ништа. Знајући да ће Вандали уништити културне тековине града, међу које спада и црквена библиотека, Августин је својим тестаментом хтео да књиге остави у сигурне руке. Због тога што је књиге предао онима који су знали да их сачувају за будуће генерације, ми данас имамо јасну слику о његовом животу и раду. Само мали број његових дела није сачуван, што показује да је његова молба у тестаменту услишена.

Извор: Православље