„Растко“ - часопис ученика Богословије Светога Саве

На иницијативу ученика Богословије Светога Саве, године 1996. основан је часопис Растко за религиозну едукацију омладине.

Часопис је добио полетно име највећег Србина, Светог Саве и његовог раскошног и питомог имена, Растко. Поред Шилерове и Бетовенове „Оде Радости“, ми у нашој књижевности, у „Дневнику о Чарнојевићу“ од Црњанског, имамо „Оду Младости“, која гласи: „Нити сам чији, нити имам кога, ни брата, ни слуге, ни господара. Гледам тихе, плаве, мокре, пролетње улице. Витке румене мостове у заласку сунца, када их највише волим, и куд увек идем. Они ме виде увек вечно ведрог, некад ретко уморног, скоро увек насмешеног, ничијег. Ничијег, ни вере ни мира, ни кућишта, никад ничега. Ја причам то тихим и мокрим пролетним улицама, по водама и градовима жутим од јесењег сјаја, о њој виткој, бледој, чистој и магловитој, о њој, о младости. Ко зна куд и зашто ме води, ја идем за њом.“

Излазак овог листа је увек за ученике и професоре празник. На јеврејском празник се каже шагаг,  што значи играти се. Младости је својствен експеримент и игра. Христос је символ младости, отуда архитипски још у Причама Соломоновим Премудрост Божја (јевр. Хохма - грч. Софија)  јесте креативни младалачко-стваралачки принцип који ствара тиме што се игра пред Богом (ПрСол. 8,22-31).

Часопис Растко помаже интерактивној настави и дијалогу између ученика и професора и има своју мисионарску димензију. Труди се да прати дух времена, тако да је главни одговорни уредник г. Јован Лазаревић одредио да овај број буде посвећен насиљу у друштву. Насиље је један од највећих искушења човечанства. Како га искоренити? Наиме, кроз историју увек је било људи склони геометријски праволинијским судовима и оценама, и нетрпељивост према свима онима који другачије мисле и одбојност према историјској реалности и научним сазнањима.

 После уводне речи главног уредника проф. Јована Лазаревића наилазимо на текстове о теми броја: „Лик насилника у песми Шарла Бодлера Сопствени Крвник“ Стефана Гавровског; „Пушкин и Љермонтов – песници и пророци“ – Владимир Милошевић; „Разговарали смо са...“ – Вук Арсеновић; „Породица Мармеладов“ – Никола Стојановић; „О насиљу у породици“ – Лазар Лазаревић; „Човек у природи (о насиљу над животињама)“ – Вук Арсеновић; „Исповест против насиља“ – Лука Стојановић; следи рубрика „Јубилеји“ – „Стогодишњица обране Београда 1915. године“ – монах Игнатије Марковић; „760 година од установљења Српске Патријаршије“ – Никола Стојановић; интервју са познатим социологом Зораном Миливојевићем; затим рубрика „Литургијски живот“ – „О давању милостиње“ – Вук Арсеновић; „Смисао хришћанског страдања – новомученици Јасеновачки“ – Никола Грчић; рубрика „Историја уметности“ – „Данте Алигијери – Носталгија за Константином Великим“ „Поезија мира и антинасиља“ – проф. Горан Раденковић; „Задужбинарство краља Милутина“ – Никола Стојановић; из ученичког угла „О филму и делу Тарас Буљба“ – Лазар Лазаревић; „Сурови пријатељ“ – др Данијела Јевтић; „Уметност – средство борбе против насиља“ – проф. Горан Раденковић, затим поезија нашег младог обдаренох песника „Вартоломејска ноћ“ и „Шоах“ Марка Матића; затим следи симпатична рубрика „Из живота школе“ коју су уредили Ђорђе Којић, Никола Стојановић и Стефан Гавровски.

Часопис се труди да се бави актуелном проблематиком богословља и његовог додира са модерним и пост-модерним друштвом. Супервизор часописа је Наставнички савет Богословије Светога Саве на челу са протојерејем-ставрофором др Драганом Протићем, ректором Богословије. Оснивач је Богословија Светога Саве, главни одговорни уредник је Јован Лазаревић – професор богословије, лист уређује уређивачки одбор: Радомир Врућинић – професор, Бранислав Кеџић – професор и Горан Раденковић – професор и писац ових редака.

Горан Раденковић