Растко Јовић – нови доктор богословских наука

Раст­ко Јо­вић је ро­ђен 8. ав­гу­ста 1978. годи­не у Дер­вен­ти, Босна и Херцеговина. После основ­ног обра­зо­ва­ња за­вр­шио је гим­на­зи­ју „Урош Пре­дић" у Пан­че­ву. Потом се упи­су­је на Православни бо­го­слов­ски фа­кул­тет Универзитета у Бе­о­гра­ду на ко­ме је, као одличан сту­дент, ди­пло­ми­рао 2004. го­ди­не.

Пост­ди­плом­ске сту­ди­је за­вр­ша­ва на фа­кул­те­ту „Ча­сни Крст“ у Бо­сто­ну где је са нај­ви­шим оце­на­ма и по­хва­ла­ма, а под мен­тор­ским ру­ко­вод­ством про­фе­со­ра Ема­ну­и­ла Клап­си­са, ма­ги­стри­рао на те­му „Про­блем бо­гат­ства и си­ро­ма­штва у де­ли­ма Ка­па­до­киј­ских ота­ца“.

Ака­дем­ске 2007. го­ди­не упи­сао је док­тор­ске сту­ди­је на бо­го­слов­ском
фа­кул­тету Аристотеловог уни­вер­зи­те­та у Со­лу­ну, ко­је је окон­чао 2. ју­ла ове го­ди­не одбранивши дисертаци­ју на те­му „Ку­ћа и ев­ха­ри­сти­ја у по­сла­ни­ца­ма
све­тог апосто­ла Па­вла“. Мен­тор, про­фе­сор Пе­трос Ва­си­ли­ја­дис, ис­та­као је да је овај рад мул­ти­ди­сци­пли­на­ран и да спа­ја но­во­за­вет­ну те­о­ло­ги­ју са со­ци­о­ло­ги­јом по­ка­зу­ју­ћи ре­ле­вант­ност те­о­ло­ги­је у сва­ко­днев­ном жи­во­ту, ка­ко у вре­ме ра­них хри­шћа­на та­ко и у на­ше вре­ме, са по­себ­ним ак­цен­том на дру­штве­ни зна­чај бо­го­сло­вља ко­ји мо­ра­мо и да­нас да ба­шти­ни­мо.

И дру­ги про­фе­со­ри, чла­но­ви ко­ми­си­је, че­сти­та­ли су Раст­ку на успе­шно од­бра­ње­ној ди­сер­та­ци­ји и сти­ца­њу на­уч­ног сте­пе­на док­то­ра на­у­ка, ис­та­кав­ши ква­ли­тет са­ме ди­сер­та­ци­је, ко­ју су оце­ни­ли нај­ви­шом оце­ном као из­у­зе­тан бо­го­слов­ски рад. Растко тре­нут­но ра­ди као ве­ро­у­чи­тељ у Ар­хи­тек­тон­ско-тех­нич­кој шко­ли у Београду. Са­рад­ник је Бо­го­слов­ске Ака­де­ми­је у Во­ло­су и био је уче­сник не­ко­ли­ко до­ма­ћих и ме­ђу­на­род­них кон­фе­рен­ци­ја. Аутор је ви­ше тек­сто­ва и сту­ди­ја. Члан је Пе­да­го­шко-ка­ти­хет­ског ин­сти­ту­та и са­рад­ник у ча­со­пи­су Ве­ро­у­чи­тељ у шко­ли.

Извор: Православље, бр. 1091, стр. 42