Разарање историјских манастира у Сирији: рат против прошлости

Хришћанске старине су размештене широм Сирије. Неке потичу из древних цивилизација, док су друге подигли рани хришћани. Садашњи рат у Сирији представља опасност за ове старине какви су манастири, иконе и рукописи који се уништавају или их пљачкају трговци антиквитетима.

Хришћанске старине се сматрају културним наслеђем Сирије и многе од њих могле би да испуне критеријуме за умошење у листу Светске културне баштине Унеска.

У северној Сирији између залеђина Идлиба и Алепа појасеви познати по масивним кречњацима чувају читав низ историјских локација, као што су Калб Лозе, Серђила и црква Св. Симеона Столпника.

Ова област се сматра да је првобитни дом монаха столпника будући да се подвижништво одавде ширило широм света и домом споменика старијих од 1600 година. Према добијеним подацима, црква Св. Симеона Столпника оштећена је и претворена у војну вежбаоницу тзв. Монотеистичке бригаде, а унутрашњост манастира и цркве оштећени су.

Директорат за антиквитете и музеје у Сирији истиче да је у области Џиср ал-Шугур побуњеничка група напала две цркве и један манастир у селу Џудејде, а Департман за антиквитете у Идлибу регистровао је нестанак 11 икона. Црква у Калб Лозеу, једна од најважнијих византијских старина у северној Сирији, оштећена је усред ископавања и вандализма на каменој фасади цркве.

У Алепу, где и људи и камен страдају од рата, Јерменска католичка надбискупија доживела је делимично разарање цркве старе 200 година, док су  сиријска православна катедрала, катедрала наше Дјеве Марије Сталне ходатајице и јерменска православна катедрала гранатиране.

Сиријска пустиња је била коначно одредиште Јермена који су избегли отомански масакр почетком 20. века. Они су се склонили у месту Деир ез-Зор и ту подигли цркву Јерменских мученика; она је очувала реликвије и документа из времена масакра. По уласку у град ИД је објавила слике разорене цркве у близини Рашидије, познате као црква Мученика Господњих, а екстремистичке групе су поставиле своју заставу на  крову цркве. Објављен је видео снимак који приказује једну групу како држи рукописе који припадају црквама у Деир ез-Зору, где су расправљали са трговцем старина о цени.

Цркве у Хомсу су оштећене у разним сукобљеним зонама, а цркве у Старом граду Хомса спаљене су и разорене јер су се налазиле на линији сукоба побуњеника и сиријске армије.

Црква Ум ал-Зунар, црква 40 мученика, гркокатоличка црква,  протестанстка црква, опљачкане су и разорене. По обустављању ватрених дејстава и повлачењу побуњеника започети су радови на обнови ових цркава укорак са постепеним повратком расељених лица из овог краја, па су вршена богослужења пре довршетка обнове ових објеката.

ИД је разорила и манастир Св. Елијана (Илије) у вароши Карјатаин, јужно од Хомса, где су употребили булдожере да разоре зидове манастира који потичу из 5. века. Такође су отели један број грађана и објавили слике о „успостављању Божје владавине над хришћанима града Карјатаина“.

У области Хасаке сва села дуж реке Кабура била су нападана. Ова села су била углавном насељена Асирцима и Халдејцима који су наследници месопотамске цивилизације. Историјске цркве у овој области разорене су, а више од 100 лица је спасено.

Манастири се гранатирају на падинама планине Каламун.

Сиријски православни манастир Мар Мусе – Мојсија Мисирца налази се на висини од 1320 метара изнад морског нивоа, па ипак су га напали побуњеници који су продрли у њега тражећи новац и оружје, и однели све што је било за храну на манастирском поседу. У близини, у области Кара, налази се манастир Св. Јакова Персијанца, чији су поседи и иконе пљачкани.

У Малули су цркве спаљене и историјске иконе покрадене. Манастир Св. Текле је спаљен, а гроб Св. Текле је разорен. Црква Св. Сергија и Вакха, једна од најстаријих цркава на свету, гранатирана је и из ње је све однето. С повратком сељана започели су радови на обнови и чине се напори да се поврати оно што је покрадено, при чему су неки предмети доспели у подручје Арсал у Либану.

Извор: ОСР (превод Информативне службе)