Разговор са Принцом Владимиром и Принцезом Бригитом Карађорђевићем
Разговор са Њ.К.В. Принцом Владимиром Карађорђевићем
Приближава нам се велики хришћански празник Васкрс. Како се у краљевској породици Карађорђевић прославља ова светковина?
Васкрс је заиста веома велики и свети дан, а то важи и за породицу Карађорђевић. Нажалост, географија често спречава да цела породица заједно, на једном месту, слави овај празник, али свако од нас учествује у светковинама са различитим парохијама Српске православне цркве, где год да се задеси тог дана. Ове године, на пример, принцеза Бригита и ја ћемо бити у Хамбургу, у Немачкој, и имаћемо задовољство да прославимо овај величанствени дан тамо. За Велики петак планирамо да будемо у Билефелду и проведемо овај свечани дан с нашим свештеником и парохијом тамо. Надам се да ће се једнога дана стећи логистичке и политичке прилике да цела породица Карађорђевић буде код куће у Србији и слави све празнике тамо, каква је и била традиција пре другог светског рата, иако је нама такође заиста драго што можемо да славимо овакве празнике с нашом дијаспором широм света.
Шта бисте читаоцима диселдорфског „Гласника" пожелели и поручили за овај празник?
Ја бих лично пожелео свакоме од наше браће и сестара миран и љубављу испуњен празник. Сваког дана се суочавамо са толико бола и очајања у нашој домовини да је веома тешко за нас овде, у дијаспори, да будемо заиста и у потпуности весели због ситуације тамо код куће. Надам се да ће наш нови Патријарх моћи да нас све води ка бољој будућности, а за то се и молим, пошто још увек верујем да ће, упркос тренутним превирањима у нашој славној Цркви, Српска православна црква одиграти главну улогу у нашем будућем напретку у Србији и иностранству. Васкрс је добра прилика да се о овоме размишља пошто смо с Христовим васкрсењем из гроба ми, смртници, добили доказ да је наша вера у Христу истинита и чиста и то је од тада водило све хришћане кроз нека веома мрачна времена. Србија није изузетак.
Колико често посећујете наше светиње у дијаспори?
Знате, ово је дивно и веома болно место у нашим животима. Принцеза Бригита и ја не само да волимо да посетимо наше манастире, цркве и храмове, већ тиме такође добијамо огромно душевно освежење. Такво осећање вам не могу дати милиони витаминских таблета! Тужно је да, као и сви други, и ми морамо да радимо за наш хлеб и поносни смо што се не ослањамо на спонзоре који би платили за наше издржавање. Али уз ово долазе друге наше обавезе кроз наш заступнички рад, а такође и наш добротворни рад за нашу Фондацију. Све заједно, то нам оставља веома мало слободног времена за посете нашим светињама. Када смо у Србији, трудимо се да испланирамо коликогод додатног времена да бисмо видели што више можемо наших славних манастира и цркава, али проста истина је да смо видели само можда 10 процената од онога што имамо. Зиста је за мене био благослов што сам имао времена да проведем целу недељу на Светој Гори и тамо посетим три манастира, укључујући, наравно, и наш много вредни Хиландар. Опет, ако и када се логистичка и политичка ситуација у нашој домовини промени, сигуран сам да ћемо имати више времена да видимо још много места која су део нашег религиозног наслеђа.
Који Вам је манастир најдражи?
Нормално, када вас питају тако нешто, често је случај да се трудите да будете учтиви и да не кажете да вам је било шта од наведеног најдраже, али овде стварно могу да кажем да смо имали толико много дивних доживљаја у толико наших манастира, да би ми било заиста тешко да кажем да ми је иједан ближи срцу него други. Мада, рекавши ово, могу да признам да сам имао свепрожимајући емоционални набој током посете нашем светом Хиландару. Иако сам прочитао књиге и видео слике тог величанственог места, то ме није припремило за апсолутну духовну лепоту грађевине и монаха у њој. Али, онда, ту је и Јазак, на пример, где и принцеза и ја осећамо као да смо заиста код куће међу нашим љубљеним сестрама тамо. Затим, ту су и Студеница, Раваница, Тврдош, Ковиље, Пећ, Троноша и још много, много других манастира. Где се зауставити? Сваки има неко своје посебно значење за мене и они су ми због тога заиста, искрено сви јако прирасли за срце, али ако морам да изаберем само један, онда морам да кажем да је то Хиландар!
Какве емоције буди у Вама храм на Опленцу, који су подигли Ваши преци?
То је још једно веома добро питање. Од 1991. године када сам први пут видео цркву Светог Ђорђа на Опленцу имао сам толико много осећања среће, али и велике туге. Волим Опленац, а ту цркву волим још више. Невероватно је осећање када стојите у унутрашњости те велике свете грађевине и знате да ју је баш ваш прадеда саградио за своју породицу. Када сиђем у крипту, заиста осећам велику тугу због следа догађаја који су довели многе од мојих предака да ту почивају. Стојим на гробу свог деде Краља Александра I и истински осећам да је због атентата на њега наша земља ускраћена за боља времена. Када одајем пошту свом претку Карађорђу I, потпуно сам свестан да стојим пред гробницом човека који је заслужан за рођење наше модерне државе са устанком 1804. Ова осећања ме чине веома поносним, али и веома тужним због историје наше величанствене земље. Често се каже да патња ојачава душу. Ако је то истина, онда Срби стварно морају да имају најјаче душе на планети и жао ми је због све патње која је то учинила! Могао бих да напишем књигу о својим емоцијама приликом посета Опленцу - заиста!
Разговор са Њ.К.В. Принцезом Бригитом Карађорђевић
Где ћете Ви и Ваша породица провести Васкршње празнике?
Шта су празници? Последњи пут смо Принц Владимир и ја имали одмор још 2001. Звучи веома херојски, али је истина. Као што знате, ове године за Васкрс ћемо бити у Хамбургу. Радујемо се овој прослави пошто је за нас то веома посебна литургија, а током ових кратких посета можемо стварно да се опустимо и уживамо у слободном времену. Можемо да видимо старе пријатеље, стекнемо нове и уживамо у култури и религијском наслеђу. Истина је ипак да никада не можемо да скинемо наш „капут" Карађорђевића. Овим хоћу да кажем да увек имамо дужност да будемо оно што јесмо и да будемо ту ради српског народа. Увек има пуно тога да се уради и сваке године све више и више. Наш дневник је до те мере испуњен виђењима, посетама, радним састанцима и добротворним акцијама да сада нестрпљиво чекамо август као први месец у коме можемо нешто да закажемо. Иако мој муж никада није званично постављен за амбасадора - то је управо оно што ми морамо да будемо када идемо по целом свету. Увек представљамо српски народ и то мора увек да буде урађено у савршеном светлу. Као занимљивост ћу да поменем да ако пратите значење речи `аристократски` на арапском, она се преводи као нешто што значи идеал у свим облицима, укључујући понашање и етикецију.
Да ли ћете посебно украсити празничну трпезу?
Пошто ћемо ове године бити у Хамбургу и провести ноћ далеко од куће, већ сам припремила декорацију за Васкрс. Лично волим да украсим наш сто за Васкршње празнике. Већ много година имам прилику да сакупљам јаја. Порцеланска, стаклена и метална јаја, као и предивна јаја која осликавају многи талентовани Срби за Васкрс. Посебно волим плаву боју и због тога већи део моје колекције је било које боје ... само да је плава!!! Једно од мојих омиљених јаја је из манастира Јазак. Дале су ми га мати игуманија Параскева и њене сестре оданде. Друго омиљено јаја ми је из куће Романових. То је веома посебно дрвено јаје. Треће је предивна музичка кутија у облику јаја. А још једно јаје Романових је направљено од плавог кристала.
Да ли планирате неку од бројних хуманитарних активности по којима сте познати током Васкршњих празника?
Веома је љубазно од вас што то кажете. Пошто потреба за хуманитарним радом никад не престаје, ми ћемо заиста радити на још једном пројекту за нашу Фондацију кад будемо у Лондону у марту. То је Фондација за помоћ мајци и детету (Mother and Child Relief Foundation). Тренутно прикупљамо медицинску опрему у Данској да би је послали у различите болнице у средишњој и јужној Србији. Нажалост, због папирологије, сумњам да ће транспорт кренути из Данске пре последње недеље марта. Тек сад смо покренули вебсајт за ову добротворну организацију пошто никада раније нисмо стварно оглашавали наш рад, али ако га не изнесете у јавност, људи не могу да дају донације. Адреса сајта ће бити www.royalmcrf.org.
Естетика је ваш посао. Да ли сте некада у свом раду користили српске традиционалне мотиве?
Да, већ много година се бавим и модом и уметношћу. Заправо, тема женске моде је била део мене од малена. Касније сам је претворила у своју професију и ја искрено волим свој посао и поносна сам на своје модне креације. Рекла бих да инспирацију налазим у многобројним различитим местима и доживљајима. На пример, на бувљој пијаци у Паризу где се човек враћа кроз време пребирајући по многим ситницама из прошлости. То ми је давало инспирацију. Мода је одувек налазила надахнуће у прошлости док развија нови стил заснован баш на инспирацији из прошлости. Такође ме инспирише рад заснован на традиционалним техникама. Када, на пример, гледате старо фолклорно шивење на неким ношњама широм Србије, таква савршена лепота вас само може инспирисати. Волим ову традицију, а волим и да носим своју народну ношњу из Шумадије у различитим приликама, као, рецимо, на Видовдан. Ја сам и заиста искористила грб Карађорђевића као мотив који украшава прсни џеп на једној од мојих креација - овде се то зове клупски блејзер.
Мода нам је увек стизала са Запада. Да ли и етно садржаји са нашег простора могу да буду инспирација за нови модни дизајн?
Истина је да већина модних трендова долази из Париза, Милана, Рима или Лондона, на пример, али последњих неколико деценија увек сте ту и тамо могли да видите инспирацију која се обично не би повезала са светом високе моде. Царска руска одећа је често била омиљена инспирација у зимским колекцијама у прошлости. Многи арапски облици су годинама коришћени у европским креацијама. Јапански, кинески и нордијски утицаји су се такође више пута јављали у свету моде. Не видим зашто српски традиционални мотиви не би утицали на европску моду, али проблем је у недостатку маркетиншких могућности, а не у томе да традиционалној српској одећи недостаје лепота. Различита владина одељења троше милионе долара да би промовисали културну лепоту својих земаља и ја верујем да Србији, још од ратних година деведесетих, недостају средства за тако нешто. Ја дајем све од себе да промовишем традиционалне српске мотиве, али они су често засењени оним чиме веће модне куће желе да утичу на тржиште током сезоне. И даље ћу давати све од себе пошто искрено верујем да многи од традиционалних српских креација заслужују место у модерном модном тржишту.
Сећам се да бих некада, када бих посетила Сједињене државе, видела да сви модни трендови долазе из Европе. Људи би знали да сам из Немачке због мојих европских модних утицаја и волели би то. Данас, међутим, Европа је преплављена неким ужасним модним креацијама из многих земаља широм света, што је, такође, изазвало промену у традиционалним трендовима, тако да је свака промоција квалитета, као што је српски традиционални дизајн, на пример, постала заиста тешка. Сећам се свечаног облачења за одлазак у оперу пре неколико година. Данас су мајица и пар поцепаних фармерки сасвим прихватљиви као стил - али, хвала, то није за мене; то никада неће бити мој стил!!!
Извор: Гласник СПЦО Диселдорф
