Разговори између руског и александријског Патријарха
За време свог поклоничког путовања по руским светињама Његово Блаженство Патријарх александријски Теодор II, после одслужене Божанске Литургије са руским Патријархом на Успења Пресвете Богородице, био је примљен у братску посету код Свјатјејшег Кирила, када су водили срдачне, братске разговоре.
У разговорима су учествовали Митрополит волоколамски Иларион, Митрополит Кирине Атанасије, представник Александријског Патријарха при Московској Патријаршији, протојереј Николај Балашов и протојереј Игор Јакимчук.
Обраћајући се високом госту, Патријарх Кирил је рекао: „Имамо дивну прилику да се састанемо и разговарамо од срца срцу и разменимо мишљења. Још једном бих желео да нагласим веома добре односе између наших двеју Цркава. Великим делом овакав однос одређује Ваша личност: Ви веома добро познајете Русију, руски језик и Руску Цркву. Волите нашу Цркву и наш народ, и то осећам из свога срца.“
Наглашавајући да је Александријска Патријаршија мисионарска Црква која је надлежна за сав афрички континент, Свјатејши Патријарх Кирил је наставио: „Руска Црква је такође мисионарска Црква, како у класичном смислу, јер је неопходно да просветљује народе широм евроазијског континента који још нису постали хришћани, тако и услед потребе да данас проводимо нову мисију међу људима који је традиционално православни, али још нису потпуно упућени у црквени живот, док су неки чак и некрштени. Свакако, то је наслеђе тешке прошлости коју смо преживели. Управо из овог разлога ми данас оснивамо нове епархије, удружујемо епархије у митрополије, међу којима су и оне на Далеком истоку, у Сибиру и на крајњем северу, јер су ове области биле посебно погођене прогоном Руске Православне Цркве.“
Као пример Патријарх Кирил је навео Јакутск, територијално највећу руску област, у којој је пре 1917. године било 200 парохија, али је прогон Цркве смањио овај број на тек једну парохију 90-тих година прошлога века. A у неким крајевима у Сибиру ниједна једина Црква није била у служби у совјетско време.
„Данас отварамо стотине нових мисијских парохија. Млади и енергични архијереји који делују у нашим новим епархијама, прави су мисионари,“ рекао је Патријарх. „Када читамо о животу наше Цркве, видим да се нешто слично дешава и на афричком континенту. Још једном желим да Вас уверим да смо потпуно солидарни са Вашим залагањима, свесни смо великог значаја и важности свеукупног Православља за сав свет данас.“
Говорећи о невољама и искушењима кроз које Руска Црква пролази у последње време, Патријарх Кирил је указао на стање у Украјини. Тако, у Донбасу је 80 цркава или потпуно срушено или озбиљно оштећено гранатирањем. Три свештеника су убијена, а један контузован. Пре три дана у граду Хорловки гранатиран је епархијски двор. „Али сви наши архијереји остају на своме месту са окупљеним верницима. Они богослуже ризикујући животе. Један наш епископ проводи ноћ у епархијској канцеларији, али не у кревету већ под писаћим столом, из разлога што гранатирање може почети сваког тренутка. Наравно, оно што га спасава није писаћи сто, него Божија милост и његова одлучност да остане са својим народом. Али те бомбе не долазе из иностранства, већ из Украјине. Зато, у питању је тешки грађански сукоб. „Данас се молимо за Украјину и украјински народ“, рекао је Патријарх нагласивши да се молитве за мир у Украјини узносе на сваком богослужењу у свим црквама.
„Наша Црква, за разлику од Гркокатоличке Цркве (унијатске, прим. прев.) и расколничких групација, не подржава ниједну страну у сукобу, јер су наши верници и у источном и у западном делу Украјине. Уверени смо да је наша мисија да будемо у служби помирења. Не можемо подстицати једне у борби против других. Као што је Патријарх Тихон одбио да подржи једну страну у грађанском рату који је отпочео после револуције 1917, исто тако наша Украјинска Православна Црква не жели да подржи само једну страну. Из ове перспективе знамо да је Патријарх Тихон био у праву, и да он није заузео такав став, било би нам тешко да схватимо шта би се десило Цркви и православљу касније. Зато смо уверени да је став Митрополита Онуфрија, архијереја наше Цркве и наших верника у потпуности исправан. Ускоро ће га високо ценити сав украјински народ.“
Међутим, Патријарх Кирил је са жаљењем приметио да овакав став не схватају украјинске власти, и из овог разлога је Украјинска Православна Црква подвргнута нападима. Преко 30 цркава су расколници силом заузели. Ту недавно је један свештеник убијен метком у главу, а једна старија монахиња убијена. „Све ово показује да Црква није у угодном положају, али она и даље наставља своју службу сведочења, једино исправног сведочења о потреби мира и помирења у Украјини...“
Његово Блаженство Патријарх Теодор је са своје стране изразио искрену благодарност своме сабрату, Његовој Светости Патријарху Кирилу: „Ја сам у Русији у незваничној посети, но осећам се као код куће. Осећам да сам међу људима који ме воле и које ја волим. Познајем овај језик и ову културу и добијам духовну снагу из овог места. Пре него што сам кренуо на више путовања овог септембра, одлучио сам да добијем благослов од великог мисионара Св. Инокентија Иркутског, чији живот ме је увек гануо. Такође сам хтео да се помолим Светима Зосими и Саватију Солветским, јер ове године је тачно 30 година од кад сам био у Русији.“
Говорећи о свом мисионарском раду, Његово Блаженство Теодор је истакао: „Недавно сам посетио епархију на Мадагаскару и често сам морао ићи пешке. Тамо сам морао и чамцем ићи до места до којих је иначе тешко доспети. Када се сунце рађа и увече залази, радујем се Господу што ме је удостојио звања архијереја апостола. Осећам унутарњи мир. Ви, Ваша Светости, вршите унутрашњи мисионарски рад. Народи се морају изнова христијанизовати. Морате да говорите с тим људима као апостол, као што је свети кнез Владимир чинио, како бисте код њих још једном разграјели наду у спасење. А ја морам преносити Благу вест Христову оним људима који никад нису чули вест о Њему. И зато, пре свега, проповедамо Христа.“
Блажењејши Патријарх Теодор, Папа и Патријарх Александрије, напоменуо је да су стотинама година поглавари Александријске Цркве долазили у Москву, на пример, Свети Патријарх Мелетије Пегаз и Патријарх Силвестар; „долазили су да траже од Руске Цркве помоћ, а она их никад није оставила у невољи; нпр. Патријарх Христофор II који је присуствовао устоличењу Патријарха Алексија I. И ја сам такође желео да присуствујем Вашем Устоличењу као знак нашег пријатељства.“...
Патријарх Теодор је такође изразио своје жаљење због тешког стања хришћана у Украјини, јер раније је боравио у тамошњим манастирима, црквама, домовима. С тим у вези је напоменуо: „Желим да Вас уверим да се древна Александријска Патријаршија, Црква Александрије, држи у древности успостаљеног поретка: ми за свагда подржавамо канонског поглавара – Његово Блаженство Митрополита Онуфрија. И ако Вам убудуће буде требала наша помоћ, добићете је, јер се у нашој Цркви држимо канонског устројства. Треба да поштујемо и очувамо ово устројство уколико желимо да Господ излије своју љубав на нас. Политичари долазе и одлазе, али Православље и наша вера остају. Ми пишемо историју.“
Двојица Патријараха су размотрили стање хришћана у многим деловима света, с посебним освртом на стање у Северној Африци. Патријарх Теодор је истакао важну улогу коју Русија игра при смиривању напетости у свету и значаја солидарности Руске Цркве с паћеницима у разним деловима света. „Верујем у улогу коју Русија и Руска Црква играју, а желео бих да им благодарим и на подршци мојој другој домовини - Египту. Нека би Вам Господ подарио многе године живота!“
Извор: Московска Патријаршија (превод: Инфо служба)
