Реаговање Епископа бачког др Иринеја на текст "У попове нико неће", објављен у Вечерњим новостима 16. јула 2011.
Вечерње новости од 18. јула 2011. године објавиле су скраћену верзију овог текста. Овде објављујемо пуну верзију текста Преосвећеног владике Иринеја.
Епископ бачки др Иринеј
Хоће ли ико „у попове”?
У Вашем листу од 16. јула текуће године, на страни 5, објављен је текстић, потписан са И. Мићевић, под необичним насловом „У попове нико неће”. Тим поводом Вам се и обраћам, овог пута не као портпарол Српске Православне Цркве него као декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Одмах, унапред, морам рећи да новински текст са тако прљавим насловом не памтим ни из најригиднијих, идеолошки и државно-атеистички обележених раних брозовских времена, у којима сам рођен и одрастао и савршено добро их задржао у свом сећању. (За дивно чудо, у електронском издању листа фигурира неутралан, пристојан наслов, у сагласју са садржајем текста: „Подвучена црта на факултетима”. Може бити да то и јесте изворни, ауторски наслов. )
Као прво, овај кратки текст и његов наслов немају никакве међусобне везе. Наслов помиње некакве „попове”, а у тексту се дотични „попови” из наслова не помињу ни један једини пут. Стварна тема и стварни садржај текста јесте одзив и број студената уписаних на разне факултете у Србији у јунском року. Притом се поднасловом „Највише места на пољопривреди” потпуно потире наслов „У попове нико неће”, који значи да се нико није уписао на Православни богословски факултет. Неумесни и неукусни наслов, пун негативног набоја и одбојности према Богословском факултету и према Српској Православној Цркви, у декларативно српским Вечерњим новостима још више је обесмишљен тиме што се у тексту од укупно осамнаест реченица само једна реченица односи на Православни богословски факултет. Она гласи: „Међу друштвенима, места ће бити једино на оба смера Православно-богословског факултета.” Настрану то што писац текста не зна тачан назив факултета o којем пише – главни проблем је у томе што је текст у сукобу са чињеницама. Јер, из табеле уз текст јасно се види: прво, да понеко ипак хоће „у попове” јер је број уписаних буџетских студената већ попуњен, и то са њих сто педесет на броју, а и да категорија „самофинансирајућих” није баш „без иђе икога”, и друго, да је на неким факултетима, и то хуманистичким, остало много више слободних места него на Православном богословском факултету (треба само погледати на табели податке о новосадским факултетима хуманистичких наука).
Ту искрсава додатно, принципијелно питање: да ли је Православни богословски факултет равноправни члан универзитетске породице у Београду или је то нека „пачја школа” за „попове”, како инсинуира недотупавни наслов текста у Новостима? Ту имам нека питања, не толико за аутора текста колико за уредника Новости који га је, по постојећим узусима, „снабдео” насловом и поднасловима. Прво: зна ли дотични господин (или можда друг?) ко све предаје, и са каквим квалификацијама, и са којих све факултета, тим несрећним „поповима”? Друго: зна ли да добра половина студената теологије нису, нити ће икада бити, „попови”? Јер, добра половина су девојке, односно младе жене, а ни сви студенти мушког пола неће бити „попови”: неки ће остати теолози-лаици, а многи ће своје теолошко образовање комбиновати са разним другим друштвено релевантним струкама, укључујући и политичке науке, дипломатију и војне науке (вероватно на мистички ужас неке господе, односно неких „другова и другарица”), и никада неће бити у уско схваћеној црквеној служби. Још ако додам и то да је по интердисциплинарној ширини понуђених програма и отворености за дијалог Богословски факултет „на европском курсу” (треба ли да набројим, узгред, дипломате западноевропских земаља у Београду са завршеним студијама теологије?), а творац наслова са жаоком у правцу „попова” и Богословског факултета „на антиевропском курсу”, слика ће бити потпунија, али не и веселија.
Најзад, поводом тврђења да „у попове нико неће” и мог узвратног питања: „Хоће ли ико у попове?”, саопштавам да је навала „у попове” толика да ће бар једна од постојећих богословија Српске Православне Цркве морати, привремено или трајно, да буде затворена, због превеликог броја кандидатâ за свештеничку службу, а да ће се у догледној будућности вероватно основати нови теолошки факултети, због заинтересованих за теолошку културу и због потребе да вера и култура више не буду пасторчад у нашем друштву. Како ће о тим процесима писати „србијански тисак” (пошто нам је „српске штампе” остало још врло мало), укључујући и декларативно српске Новости, и какав ће о њима бити „дојам тједна” на шифрованим београдским телевизијама, остаје да се види. И видећемо, Боже здравља.
