Реаговање управе Светоуспенског храма у Новом Саду
Реаговање управе Светоуспенског храма у Новом Саду на текст "Варничење због струје комшији", објављен у "Вечерњим новостима"
У Вечерњим новостима од 15. октобра 2012. године, у рубрици Војводина (стр. 30), објављен је текст извесне И. Брцан под насловом Варничење због струје комшији, у којем се између осталог наводи да је "за викенд Успенска црква позајмила струју, ни мање ни више, него ноћном клубу, којем је због нагомиланих дуговања управа Српског народног позоришта (СНП), у чијем објекту се налази клуб, у петак искључила електричну енергију".
Поред овога, речена новинарка, веома тендециозно и некоректно, Цркву ставља у контекст саучесника у безакоњу, а самим тим и учесника у међусобном сукобу Управе Српског народног позоришта и власника Клуба Стерија. Као неписану потврду своје измишљене конструкције догађаја, И. Брцан наводи да "Црква ћути", јер она није успела да добије коментар који је телефонским путем покушала да тражи у Епархији бачкој.
Због свега наведеног и због истинитог информисања јавности, Управа Светоуспенског храма у Новом Саду принуђена је да демантује наводе из поменутог текста.
1. Власник Клуба Стерија обратио нам се са молбом да им помогнемо, јер из техничких разлога имају проблем са струјом у свом објекту и да им током викенда "позајмимо" електричну енергију из нашег храма. Будући да већ годинама уназад имамо добре комшијске односе са запосленима у овом Клубу, одлучили смо да из најдобронамернијих разлога помогнемо, уз њихову обавезу да плате утрошену електричну енергију. С тим у вези, пре преузимања струје, очитано је стање електричног бројила у Светоуспенском храму.
Приликом овог разговора није било никаквог помена проблема са електричним инсталацијама, судског процеса са Српским народним позориштем или било чега другог што би видно утицало на нашу одлуку и жељу да помогнемо нашим првим комшијама које су, важно је рећи, до сада увек излазиле у сусрет потребама нашег храма и верника, јер, нажалост, Светоуспенски храм нема потребне помоћне просторије, а у Граду, до сада, није било слуха за наше молбе и захтеве да у порти храма изградимо објекте који су нам неопходни.
Дакле, наша жеља је била да помогнемо онима који су у невољи и да се макар мало одужимо за љубав и пажњу која је нашим верницима и нама учињена од стране запослених лица у Клубу Стерија.
Посебно је морбидна изјава ове назови новинарке да су наведеним гестом Управе Успенске цркве сви гости клуба стављени у ризичну позицију због неисправних инсталација! Одлучно одбацујемо овакве и сличне конструкције и неистине и сматрамо да је право питање, како је могуће да такав објекат уопште ради и како је могуће да се о ризику боравка у овом објекту говори тек када се отвара згодна прилика да Црква буде мета, а сâм Клуб тек колатерална штета? Драго нам је што госпођа Брцан брине о општој безбедности грађана, али се питамо, како је месецима уназад тај Клуб радио ако се знало да има неисправне инсталације? Или, како је могуће да су инсталације неисправне ако је Позориште недавно реновирано? Зар за последње три године реновирања Српског народног позоришта нису извршене провере и замена електричних инсталацијâ? Овде ћемо застати са постављањем питањâ, јер бисмо отишли далеко, а можда и предалеко.
У сваком случају, Управа нашег храма не може бити одговорна за несавесно пословање градских инспекција и других надлежних служби, као ни за односе између Српског народног позоришта и Клуба Стерија. Напротив, Црква позива на бригу о човеку и на савестан однос према раду.
2. Колико је нама познато, Клуб Стерија није ноћни клуб, ма шта то значило, јер је његово радно време до 23.00 часа, али се питамо зашто се ова формулација користи у контексту комшијских односа са храмом? Очигледно, само да би се дошло до спектакуларне вести или, можда, до неког скандала, како је овај догађај и назван од стране актуелног управника Српског народног позоришта. Не желимо да будемо ничији адвокат, али здрав разум намеће основно питање: како је могуће да се ноћни клуб са неисправним инсталацијама и нередовним измиривањем обавеза према закуподавцу налази и функционише у тако значајној културној установи града Новог Сада као што је Српско народно позориште и ко је за то одговоран?
3. У тексту госпође Брцан посебно је истакнуто да по овом питању Црква ћути. Новинарка је, како сама пише, телефоном позвала Епархију бачку, али се нико није јављао на телефон. Она је то преточила у транспарент и поднаслов Црква ћути, а није јој пало на памет да је звала у недељу и да тог дана у епархијској канцеларији нема никога ко би одговорио на позив. Да је била добронамерна и истинољубива, И. Брцан би дошла у Успенску цркву у Новом Саду и на лицу места добила све одговоре и разјашњења. Али њена намера је била да оптужи и покуша да укаља углед Цркве и њеног свештенства. Спорадичне инсинуације и лош хумор у њеном тексту су најбољи доказ овог тврђења.
4. Уместо што се уважена новинарка бавила, како сама каже, рубриком "веровали или не’’, боље би било да је писала о реалним и животним проблемима који нас окружују. Ако је хтела да пише о Цркви и да написано стави у поменуту рубрику, могла је, на пример, да напише да у центру Новог Сада, веровали или не, постоји црква Успења Пресвете Богородице којој су 1975/6. године порушили ограду, прекопали порту и гробље, срушили парохијски дом и хиљаде људи који током седмице посете храм оставили без воде и просторија за основне физиолошке потребе. Могла је да пише и о скандалу да у данашње време, и поред важећег закона, Црква не може да врати неправедно одузету имовину и да је принуђена на дуге судске процесе који се стално одлажу — ваљда у интересу странâ у спору од којих, по правилу, само Црква трпи огромну штету —, и чиме се омогућава да они који су отели црквену имовину још увек могу да је бесплатно и несметано користе. Уместо што је покушала да Цркву увуче у спор између Српског народног позоришта и Клуба Стерија, могла је мирне душе и савести да пише о предугачком судском спору Црквене општине новосадске против књижарске задруге Љубитељи књиге, који годинама бесплатно и безаконито експлоатишу црквену имовину у Змај-Јовиној улици бр. 4. Али уважена новинарка сматра да је овај случај незанимљив новосадској јавности, иако је дуг према Црквеној општини три пута већи него дуг према Српском народном позоришту.
На крају, сматрамо да је текст новинарке И. Брцан на првом месту неистинит, а поред тога је тендециозан, злонамеран и антицрквен, јер се њиме читаоцу намеће сулуд закључак да свештенство Успенског храма сарађује са нечасним људима који атакују на културни живот нашег града, да су њихови потези непромишљени и да представљају опасност по општу безбедност грађана и да се Управа храма директно меша у судски спор између Српског народног позоришта и Клуба Стерија, стављајући се на страну оних који врше безакоње и директно угрожавају живот наших суграђана. Да није жалосно, било би заиста смешно! {jathumbnail off}
Управа Светоуспенске цркве у Новом Саду
Извор: Епархија бачка
