Редак печат Светог Саве пронађен у Јерусалиму

Веома редак печат манастира Светог Саве који потиче из времена крсташких ратова пронађен је за време ископавања у Јерусалиму. Ископан пре годину и по дана, сада је идентификован као јединствен печат који је израђен у лаври, у манастиру Светог Саве Освећеног. 800 година стари печат има грчки натпис, а на реверсу је лик. Др Роберт Кул из Израелског института за старине руководио је испитивањем печата, а професор Жан-Клод Шане из Француске иднетификовао га је као печат који је настао у лаври манастира Светог Саве у  средњем веку.

Археолошка ископавања су обављана током лета 2012. године на археолошком локалитету Хорбат Мизмил и открила су остатке пољопривредног имања из византијског доба (пети-шести век по Хр. Локалитет је напуштен при крају византијског периода, и онда је поново насељен у време крсташких ратова (11-12. век), да би просперитет достигао током владавине Мамелука (13-14. век).

Печати су стално коришћени да би заштитили документа и да их не би отворила неовлашћена лица.

Мар Саба је сиријско име Светог Саве, а он је један од најважнијих и најутицајнијих предводника хришћанског манастирског покрета који се развијао у Јудејској пустињи током византијског периода. Један број манастира је основао Свети Сава у византијско доба; међутим, најзначајнији постигнуће је био манастир Светог Саве, који су звали „Велика лавра“. Манастир се налази на гребену која надгледа реку Кидрон и опстаје као једини манастир у Јудејској пустињи као непрекидно насељен од свог оснивања. У овом тренутку, овде се испашта десетак монаха; манастир припада Грчкој Православној Цркви. Манастир је отворен само за мушкарце; женама није дозвољена посета.

Печат истиче важну улогу манастира Мар Сабе током овог периода. Вероватно је имао важну политичку улогу. Према речима др Роберта Кула, „манастир Мар Саба очигледно је играо важну улогу у пословима Јерусалимске краљевине током крсташких ратова, тако што је одржавао блиске односе са владајућом краљевском породицом. Манастир има безброј поседа и ова пољопривредна парцела можда је део манастирског поседа у време крсташког периода“.

Извор:OCP